Београд – Ванредни пролећни избори, које је најавио премијер Александар Вучић, трећи од Ђурђевдана 2012. увешће Србију у нову полугодишњу привредну и друштвену парализу, мишљење је стручне јавности која указује да ће осим застоја започетих реформи, застати привреда, инвестиције и приватизација. Уз то, примећују да је ова политичка утакмица скупа играчка за сиромашну земљу, а одлуку да се у кратком року провери изборна воља, доводе у везу са жељом премијера и лидера напредњака Александра Вучића да влада до 2020. Осим учвршћивања власти у наредне четири године, Вучић, према речима политичког аналитичара Душка Радосављевића хоће, да као носилац листа не само на републичком, већ и на покрајинском и локалном нивоу, помогне раштимованим партијским структурама СНС-а на тим нивоима. „Он зна да може да се одржи до 2018. као краја овог мандата на власти, али схвата и да ако иде даље у резове боље му је да се осигура до 2020. Уз то, опозиција стоји боље у покрајини и локалу, него у републици, па хоће да покрије теме на тим нивоима, и да агресивном кампањом свуда извуче нове четири године апсолутне и неупитне владавине“, појашњава Радосављевић за „Вести“ како се лидер СНС-а, као тата, поставља на чело напредњачких листа на сва три нивоа власти, а све да би обезбедио кохезију странке путем државног нивоа. Превремени избори, како сматра економиста Љубомир Маџар, не само да нису у друштвеном интересу, већ доводе и до приличног поремећаја у привредним токовима. Зато, каже, није пожељно да их буде чешће него што треба и да друштвена енергија иде на кампању и партијско надметање и борбу за власт, док прилично важних послова треба да се ради. „Кад је буџет у стисци, дефицит међу највећим у Европи, држава у оскудици мора да води рачуна о сваком динару“, указује он и на цену одржавања избора. Да избори не коштају мало, јасно је из статистике коју за наш лист износи Бојан Клачар из Центра за слободне изборе, наводећи да је реч о 30-ак милиона евра, десет за њихову организацију и дупло више за кампању. „На предизборне промоције из државног буџета иде 0,07 одсто и то је око две милијарде динара за све изборне нове, а на промоцију за ванредне републичке 580 милиона или око пет милиона евра“, каже Клачар. Указује да грађани Србије, у просеку на две године, бирају нову власт због чега је земља готово константно у полуванредном стању и политичким кампањама. „Осим трошкова, све у земљи на неколико месеци стаје, а ту је и нематеријална цена, јер не само да бирач у кратком року не може да промисли и види шта је ко урадио од политичара, већ и уместо да се републички, покрајински и локални одржавају у различитим терминима, спаковани су у исти дан. Притом је кампања централна, лидерска, а бирач у Србији без прилике да се промислено опредељује за људе и њихов учинак на нижим нивоима“, наводи Клачар на лоше стране истовремене утакмице. Гласање успорава пропаст Економиста Драган Радовић, један је од ретких који поздравља расписивање избора, јер ће како каже, тај процес успорити лоше мере Владе Србије које воде земљу у пропаст. „Са друге стране, толико се новца изгуби на царини, утајама акциза, корупцији да те паре које иду на изборе представљају само кап у мору“, појашњава Радовић указујући да дупло више новца иде на партијску промоцију уочи избора, него на трошкове изборног дана. Године протраћене на гласање „У Србији је и даље турбулентно стање, јер никако да се усталимо на пуном четворогодишњем мандату. Од увођења парламентаризма Србија је гласала десет пута, сада ево још једном, од чега осам ванредних, а само су две владе издржале четири године и то Мирка Марјановића и Мирка Цветковића. Предстојећи су седми од 2000, трећи од 2012, а већ други ванредни избори, па ако саберемо и председничке 2002. и 2003. неуспешне, па по два круга 2004. 2008. и 2012. и референдум о Уставу, изгледа да смо за деценију и по имали сакупљених неколико година у кампањама и формирањима власти“, износи Клачар изборне чињенице за Гиниса. Бесмислено образложење Званични разлози који су наведени за расписивање ванредних избора су нелогични, неозбиљни, нерационални, а у великој мери и увредљиви за здрав разум обичних грађана, оцењује политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић. „Дакле, причати о некој драматичној атмосфери у ситуацији када имате апсолутну већину у парламенту, која може да изгласа да је дан ноћ, или шта јој падне на памет, прилично је бесмислено. С друге стране, ни на улици немате неке покрете маса, где се десетине или стотине хиљада људи ваљају улицама, или штрајкове који паралишу земљу“, каже Вукадиновић. Опозиција листом „за“ Српска опозиција листом поздравља одлуку да се иде на изборе. Лидер ДС-а Бојан Пајтић сматра да је добра вест што ће Вучић поднети оставку на место премијера, док први човек СДС-а Борис Тадић сматра да су избори прилика да се формира влада која ће решити проблеме. Санда Рашковић, челница ДСС-а их види као прилику за промене и окретања од ЕУ ка Русији, а вођа радикала Војислав Шешељ да ће избори бити референдум на којем ће се народ опредељивати између Вучића и поборника ЕУ и СРС-а која је за интеграције са Русијом. Д. Декић / Вести http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/paraliza-drzave-zarad-vlasti/
