Срби воле револуције. Након дворских (краљевских) револуција, аутократске „јогурт револуције“, вашингтонске фарсичне „октобарске револуције“ (Коштуница) 2000. године, дошло је вријеме и за „евро-атлантску, бриселску револуцију“. Овог пута, за разлику од досадашњих револуција, тражи се од читавог народа да се преко избора („демократски“) одрекне свог идентитета. „Тешке ријечи“, рекао би нетко. Али видјевши правац којим Србија иде, те медијско и политичко испирање мозга нације које траје већ више од деценије, постоји висок ступањ вјеројатности да ће народ, на управо заказаним ванредним парламентарним изборима, то и урадити. Погледајмо што ће се, у суштини, све десити ако садашња владајућа „бриселска“ тенденција превлада у народу. - Србија ће се, вољом народа, фактички (а на дужи рок, и неумитно, правно) одрећи Космета; - Доћи ће до неопходне промјене Устава Србије како би се ова чињеница и формално-правно омогућила; - Отклонит ће се уставне препреке за улазак у НАТО савез; - Од Русије ће се направити непријатељ; - Изгубит ће се сва (про)руска тржишта, а привреда ће буквално бити заробљена западним и исламским капиталом; - Ојачат ће се уставно бриселски концепт регионализације; практично ће се дати државотворно висок ступањ аутономије Прешевској долини, Рашкој (Санџаку) и Војводини са (не)сагледивим посљедицама; - Република Српска ће бити сведена на карикатуру; - Србија ће бити изложена уцјенама држава у региону, а које су већ у ЕУ, у погледу територијалних захтјева, избјеглица, вјере и писма; ако не удовољи њиховим захтјевима, те државе могу блокирати Србији пут у Европу. - Тенденцијски гледано, а ствари у том погледу све више измичу контроли, православље ће у Србији, и на нивоу њених популација, добити крајње озбиљну конкуренцију у неправославним, посебно не-кршћанским, религијама. Српски народ је у посљедње двије деценије, а у име „људских права“ од Запада био бомбардиран, демонизиран, уцјењиван, територијално оштећен, а сада се од њега тражи да све то аминује и да се захвали својим џелатима што су се тако понашали према њему. Да ли је „Европа“, чак и кад би се неким чудом једном десила знатно умањеној Србији, са овдје неким изнесеним катастрофалним посљедицама по идентитет српског народа, стварно вриједна тога? http://www.nspm.rs/komentar-dana/viva-la-revolucion.html
