Градоначелник Анкаре поручио „турском Кирбију” – губи се у своју Америку!

АМБАСАДОР САД ЏОН БАС „САМО” ИЗРАЗИО ЗАБРИНУТОСТ ЗБОГ ХАПШЕЊА ТУРСКИХ НАУЧНИКА Први човек Анкаре Мелик Гокчек Басу поручио: „У САД полиција пуца у људе, чак и у групе људи, и само зато што неко не подигне руке увис. А ти нама саветујеш да трпимо нападе оружаних терориста на наше полицајце и војнике! Не, ми то, уважени амбасадоре, нећемо трпети. Враћај се у своју земљу, па нека дође други амбасадор који ће нас боље познавати. У време када ми желимо да америчко-турске односе подигнемо на највиши могући ниво ти покушаваш да од турског народа направиш непријатеља САД. Научи да ћутиш и не покушавај да поквариш наше односе!” Директор московског Центра за изучавање Блиског Истока и Централне Азије, Семјон Багдасаров, тврди да је турско-курдски рат већ „произвео” преко 250.000 избеглица. И указује: „Сукоби већ захватају и  делове централна Анадолије. У провинцијама у којима чине већину – Курди проглашавају сопствену аутономију и формирају структуре власти које нису потчињене Анкари” Багдасаров прогнозира да сукоби могу започети и у турским областима уз Црно море у којима живе две велике етничке групе: Лази – исламизовани Грузини, и Хемшили – исламизовани Јермени. А да се све може завршити и – распадом Турске ГРАДОНАЧЕЛНИК Анкаре – Мелик Гокчек –  јавно је позвао америчког амбасадора у Турској, Џона Баса, да напусти његову земљу. Гокчек је Американца прво критиковао због тога што је „изразио забринутост” поводом хапшења турских научника који су јавно протестовали против насиља у југоисточним провинцијама Турске у којима живе Курди. Бас се огласио поводом апела 1.128 турских и страних научника објављеног под насловом „Ми нећемо да будемо део тог злочина” којим су позвали турску власт да прекине са масакрима и убиствима у курдским деловима земље. Истим апелом су затражили и да званична Анкара започне преговоре са Курдима ради решавања проблема које тај народ има у Турској. Међу потписницима су и светски познати научници: лингвиста и филозоф Ноам Чомски, географ Дејвид Харви и социолог Имануел Валерстајн. Убрзо потом је тужилаштво провинције Коџаели, на северозападу Турске, издало налог за хапшење 21 научника – потписника тог апела. Међутим, полиција је успела да у првом налету ухапси само 14. Поводом свега овога, Гокчек је америчком амбасадору поручио: „У Сједињеним Државама полиција пуца у људе, чак и у групе људи, и само зато ако неко не подигне руке увис. А ти нама саветујеш да трпимо нападе оружаних терориста на наше полицајце и војнике! Не, ми то, уважени амбасадоре, нећемо трпети. Ти си – неправилни избор за САД, враћај се у своју земљу, па нека дође други амбасадор који ће нас боље познавати. У време када ми желимо да америчко-турске односе подигнемо на највиши могући ниво ти покушаваш да од турског народа направиш непријатеља САД. Научи да ћутиш и не покушавај да поквариш наше односе!” Гокчек је све ово написао, нема сумње, уз макар прећутно одобравање шефа државе Реџепа Тајипа Ердогана. Сам Ердоган је неколико сати раније научнике који су потписали апел назвао „незналицама”, а тужилаштво их терети за „јавно понижавање турског народа”. Међу онима чије је тужилаштво затражило хапшење, налази се и 12 турских академика. Ердоган је, иначе, себи дозволио и ово: „Ова руља, која себе назива научницима, оптужује сопствену државу. То је такозвана интелигенција. Ви нисте просвећени, већ неуки људи. Ви уопште не личите на интелектуалце. Ви ништа не знате о истоку и југоистоку Турске. А ми знамо тај регион као своју кућну адресу”. Турска скрива да је на њеном југоистоку у току прави грађански рат, а Брисел и Вашингтон се праве као да то не примећују. Зато је Ердоган могао да каже: „У Турској не постоји курдско питање!” Џон Бас Турски премијер Ахмет Давутоглу затражио је да се на апел-петицију не гледа из угла слободе речи јер је, како је рекао „ирационална”. Потписнике је оптужио и за „пропагирање терористичке организације”. Турска је током децембра у целом низу области насељених Курдима објавила полицијски час. У градовима Дијарбакир, Џизре, Силопи и Нусајбин. У њима, и око њих, а и у провинцији Мардин трају жестоки улични сукоби и борбе по планинама. Званична Анкара је у ове борбе укључила око 10.000 војника и полицајаца. Директор московског Центра за изучавање Блиског Истока и Централне Азије, Семјон Багдасаров, тврди да је овај рат већ „произвео” преко 250.000 избеглица. Багдасаров чак указује: „У току је прави грађански рат који захвата чак и неке периферне делове централна Анадолије. У провинцијама у којима чине већину – Курди проглашавају сопствену аутономију и формирају структуре власти које нису потчињене Анкари”. Багдасаров прогнозира да сукоби могу започети и у турским областима уз Црно море у којима живе две велике етничке групе: Лази – исламизовани Грузини, и Хемшили – исламизовани Јермени. „У тим областима такође почиње да ври. Ако се ситуација буде даље заоштравала – могућ је и распад Турске”, наглашава Багдасаров. извор: http://fakti.org/globotpor/gradonacelnik-ankare-porucio-turskom-kirbiju-gubi-se-u-svoju-ameriku