“Нико не прети Републици Српској, нити јој може претити. Исто вреди и за Федерацију БиХ и Дистрикт Брчко.” Тако поручује амбасадор Џонатан Мур, шеф мисије ОЕБС-а у БиХ, у интервјуу београдском Данасу од 9. децембра. Да ли је заиста тако, па власт у Српској намјерно производи панику ради самоодржања или дестабилизације БиХ? Прије свега, Српској не само да могу него и пријете читавих 20 година представници САД и ЕУ. Али ни по јада што пријете подигнутог прста и са батином иза леђа, него што отимају (надлежности), намећу (законе) смјењују (изабране политичаре). И још се љуте када Српска хоће бар нешто од отетог да врати. Један од свјежих примјера је и референдум о суду и тужилаштву, коме је посвећен и дио Муровог интервјуа. “Потпуно подржавам став високог представника Инцка. Ентитети не могу одржавати референдуме о надлежностима на државном нивоу. То је став међународне заједнице”, вели Мур, а ове три реченице садрже бар четири спорне тезе. Прво, међународну заједницу ваљда не чине само САД и ЕУ, него све земље свијета, а референдум о правосуђу у РС никада није био на дневном реду Генералне скупштине УН да би Мур могао да зна какав је о томе став чак и најмногољуднијих земаља свијета, попут Кине, Индије, Бразила, а поготово бројних мањих. Дакле, међународна заједница у ствари нема никакав став о референдуму у Републици Српској! Друго, Руска Федерација је експлиците подржала демократско право Републике Српске на референдум, и то у више наврата, а чланица је УН, Савјета безбједности и Вијећа за имплементацију Дејтонског споразума, па ваљда и међународне заједнице. Дакле, Русија као највећа земља у свијету има изразито позитиван став према референдуму!! Треће, амерички дипломата Мур је заборавио да је управо његова земља подржала рефередум из ‘92, којим су муслимани и Хрвати против воље Срба одлучили да заједничка БиХ буде независна држава. А сада, како вели Мур, Срби не могу да одрже референдум о надлежностима на нивоу БиХ без сагласности Бошњака и Хрвата. Дакле, западни савезници, а прије свега САД, овога пута преко шефа ОЕБС-а у БиХ, оспоравају Србима оно што су дали за право Бошњацима и Хрватима! И, четврто, референдум се односи на надлежности које су Клинтон, Мејџор, Ширак, Кол, односно лидери баш оне Мурове “међународне заједнице” у Дејтону додијелили ентитетима, па и Српској, а онда га посредством својих опуномоћника на терену илити високих представника отели и однијели у централне органе. Дакле, “међународна заједница” се једноставно попишманила и не заслужује кредибилитет. На крају одговора, амбасадор Мур каже и ово: “Не желим да спекулишем хоће ли референдум бити одржан, али и ако буде одржан, не може произвести никакве озбиљне последице.” Заиста, референдум сам по себи не производи аутоматски и одговарајућу одлуку скупштине којом се правосуђе враћа у надлежност ентитета. Али, ако већ мисли да референдум неће имати баш никакве озбиљне посљедице, остаје нејасно чему онда уопште негодовање и његово и високог представника, представника ЕУ и САД?! Зашто онда једноставно не кажу: “није важно”, “ето их тамо”, “баш нас брига” … Напротив, Мун навелико хвали Србију што је, наводно, против референдума. “Јасан је став србијанске владе да није за референдум, што је премијер Вучић јавно и рекао. Важно је нагласити да је то став Србије која поштује БиХ и ентитете, али не и идеју о референдуму.” Колико је овдје познато, Вучић није рекао да је против референдума, него је сугерисао Додику да размисли. А и да јесте рекао, ако сам Мур каже да Србија поштује БиХ и ентитете, онда би Вучић ваљда и референдум требало да третира као унутрашњу ствар сусједне земље и да се уопште не мијеша. Оно што је најзанимљивије код Мура долази тек поводом сљедећег питања Данаса. “Недавно су медији објавили списак мјеста у БиХ у којима наводно има радикалних исламиста. Како видите безбедносну ситуацију у БиХ?” – гласи питање новинара. А ево и одговора шефа Мисије ОЕБС-а: “О ситуацијји у БиХ је у том погледу било много гласина. Ми нисмо обавештајна служба, не скупљамо информације, а наша врата су отворена за сарадњу о питањима борбе против радикализма и насилног екстремизма. Али, заиста, изазов насилног екстремизма и радикализације постоји свуда на свету, па и у БиХ.” Елем, све оно у Бихаћу, Зворнику, Рајловцу, на Мариндвору, као и оних неколико стотина бошњачких добровољаца ИСИЛ-а, по Муру су или само гласине или, пошто није обавештајац, за њих уопште и не зна. Најзад, то за њега и није исламски тероризам него радикализам и насилни екстремизам општег типа каквог, боже мој, има свугдје. Па онда и биће подједнако међу муслиманима, као и међу хришћанима у БиХ. Све у свему, из интервјуа Џ. Мура може да се закључи да је за “међународну заједницу” неупоредиво већа опасност референдум у РС него исламски тероризам у ФБиХ. извор: http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/referendum-u-rs-opasniji-od-islamskog-terorizma.html
