Драган Милашиновић Ако бисмо ствари желели да посматрамо онаквима какве изгледају кроз призму изворних дејтонских принципа, онда се оно што се десило у Новом Граду може дефинисати једино као оружани упад једног ентитета у други и никако другачије. Јер, изворни Дејтон не зна шта су то Суд и Тужилаштво БиХ, нити предвиђа некакву централну полицију под њихвом командом која може деловати мимо ентитетске. А управо се то догодило. То централно правосуђе, и та СИПА као декретом наметнута надоградња Запада, не само да су суротни духу Дејтона, већ практично суспендују дејтонски Устав, враћајући у Босну основни проблем због кога је грађански рат и вођен – државни систем који једном народу омогућава да мајоризацијом доноси одлуке на штету другог. Отуда је читава западна идеја „централизације“ Босне, наводно ради ефикасније државе, заправо покушај да се Србима, по ко зна који пут, у миру узме оно што им се није могло отети ратом. Ништа друго! Никакво процесуирање ратних злочина, о коме иначе постоје јасно усаглашене процедуре не може бити узрок оваквог понашања СИПА-е. Вређање здравог разума је званично објашњење Тужилаштва БиХ како се оваквим упадом желело спречити могуће уништавање материјалних доказа о злочинима старим више од две деценије. Па, који би то „злочинац“, ако су му докази који га терете већ доступни, толико времена чекао да их уклони? И још их чувао у полицијској станици! Забога!! Али, читава игра је много перфиднија и лукавија. Толико лукава као да ју је смишљао сам Расим Љајић. Размотримо. Упад специјалаца, хапшења и „освајање“ полицијске станице, уз сумњичење да постоји могућност уништења „доказа“, шаље поруку да је полиција РС састављена од опасних злочинаца и њихових истомишљеника који су спремни да злочинцима помажу уништавањем доказних материјала. Пошто иза полиције стоји држава (у овом случају ентитет) логично следи да је та држава злочиначка. А како је иза државе народ, који још жели да такву државу (ентитет) брани онда је, дабоме, и народ злочиначки. И ето нас, очас, до предлога британске Резолуције о Сребреници, који није прошао захваљујући руском вету. А познато је да они никад не одустају! Али, то није све! Има још перфидније и лукавије! Припадници СИПА-е који су оружано упали у полицијску станицу у Новом Граду већином су били Срби! Стара аустроугарска метода – СРБЕ НА СРБЕ – коју су касније прихватили комунисти, па англо-саксонци. Или англо-саксонци па комунисти. Свеједно. Да се запуцало, а лако је могло, пала би српска крв. И „злочинци“, али и жртве били би Срби. Као и обично. А све то политички релативизује и покрива српска опозиција у РС. Србија као гарант дејтонског споразума, наравно, ћути. Ах, ти Срби, Срби … Е, сад, можда се питате какве везе имају Љајић и Британци?! И то ћу Вам рећи. Расим се са Зораном Ђинђићем упознао у Лондону. Наравно, случајно. Обоје се били на некаквом усавршању. Стручном. Ух, тај Лондон, Лондон. И његове чувене, густе, магле …
