Београд – Аутоматске пушке, у зависности од стања и модела, “на црно” и даље могу да се купе по цени од 300 до 500 евра, сведоче, за “Новости”, истражни органи који се баве овим проблемом на територији наше земље, али и Републике Српске и Федерације БиХ. Углавном, према наводима упућених саговорника нашег листа, реч је о наоружању које је “претекло из минулих ратова на тлу некадашње СФРЈ”. Према наводима наших саговорника, они који су били боље позиционирани у разним војним јединицама или су на било који начин утицали на њих, имају боље сачуване моделе наоружања. „Било је случајева минулих година да се кријумчарење обављало преко мостова на Дрини. Извесни Мујо О. из Зворника је тако мислио да може да шверцује оружје зато што, поред држављанства БиХ, поседује и пасош једне западне земље. Завршио је у затвору, али само шест месеци“, каже наш саговорник упућен у истраге око шверца кратких и дугих цеви. Недавно је у једном селу код Лознице код више пољопривредника који никада нису имали проблема са законом пронађен прави арсенал – три аутоматске пушке, два карабина, пиштољ и муниција. Случај је откивен оперативним радом једног од полицијских старешина у Лозници. „Пред рат, рецимо у БиХ, људи су застрашивани по селима, али и имућнији по градовима, па су или продавали краву за аутоматску пушку или давали робу и готов новац да до њих дођу. То је било време уочи рата, када се на левој обали Дрине већ осећао мирис барута“, подсећају наши саговорници. За све те године јасно је да су разрађени и канали за илегалну продају “робе” у бели свет. Криминалци са обе обале Дрине никада нису били у сукобу, па је тај посао лакше настављен после ратних дејстава, а траје до данашњих дана. „Са свих зараћених страна ветерани ратова одлазили су на инострана ратишта, где су, без сумње, вукли и конце логистике, од оружја до муниције и других врста наоружања, као и силног експлозива“, каже експерт за ова питања, бивши контраобавештајац савезног СУП-а, а данас адвокат Душан Томић. „У згради напуштене задруге у селу Међаши недавно су пронађене велике количине експлозива. Знам да су, својевремено, неке ветеране рата експлозивом у БиХ снабдевали и поједини страни безбедносни кругови којима, очигледно, није било до мира“. Према оценама упућених, забрињавајуће је које су све количине и даље у штеку, закопане у земљи, па не треба да чуди што се често догађају злочини са аутоматским пушкама, до којих није тешко доћи. „Жетва“ У РС и БиХ полиција је у више наврата спроводила акцију под именом “Жетва”, чији је циљ био да предају оружје и муницију, без икакве одговорности, сви они који их имају. Количине тако прикупљених опасних оружја и оруђа нису за потцењивање, али је, како сматрају упућени, оно што “усијане главе” и даље држе код себе сигурно вишеструко више. „Записник“ за свет У бели свет је, како сазнајемо, отишло доста наоружања које су током ратних сукоба у бившој СФРЈ разни кризни штабови преузимали од општинских ТО, пре свега у БиХ. „Они који су имали могућност да преузимају то оружје, а били су моћни и утицајни, правили су записнике да је, наводно, највећи део тог оружја за отпис. Тако отписано оружје завршило је на ратиштима широм света“, подсећају наши саговорници. Владимир Митрић / Новости извор: http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/na-crno-prodaju-oruzje-iz-poslednjeg-rata-u-sfrj-kalasnjikov-500-evra/
