Борис Степанов Европске тајне службе су више пута упозоравале своја руководства да у Европу заједно са „таласом избеглица“ може да прође и доста радикала и терориста који после краћег времена почињу да активирају „спавајуће ћелије“ ИСИЛ-а. А, како се испоставило, таквих има доста. Серија терористичких акција у Паризу је одавно испланирана. Вршили су их не случајни појединци, већ професионалци који су унапред изабрали дан – петак, 13 новембар, и неколико најосетљивијих места у Паризу. Прошли су специјалне курсеве на територији коју је контролисао ИСИЛ и вратили се у Француску и Белгију. На врхунцу врбовања, пре годину дана, сваког дана је у редове ИСИЛ-а ступало од 3 до 5 хиљада људи из различитих земаља. Међу њима су за рад у Европи бирани најбољи, који су претварани, како професионалци кажу, у „спавајуће агенте“ које је било могуће активирати кад им год затреба. Такве људе све обавештајне службе света сматрају скоро па за најцењенији материјал за вршење терористичких акција по читавом свету. Наравно, „исиловци“ не користе само „новајлије“. Руководиоци диверзионих група и тајних терористичких служби су проналазили старе „спавајуће агенте“ Ал-Каиде који су добили држављанство или дозволу за боравак у ЕУ. Они никада на себе нису привлачили неку посебну пажњу локалних МУП-ова и тихо су живели са родитељима и многобројним рођацима од социјалне помоћи или од трговине у малим продавницама воћа, поврћа и остале хране. Најважније је било да се буде скроман и неприметан, учтив и љубазан. Не љутити локалне и врло толерантне становнике који за месец – два треба да жале и хране све који стижу из Либије, Сирије, Авганистана и осталих „врућих тачака“. А после, када из центра стигне команда, ти „мирни“ и честити трговци поврћем и воћем, њихова деца и унуци се претварају у хладнокрвне убице који из аутомата без трунке саосећања убијају Парижане и њихове госте. Сасвим млади терористи, како су причали преживели очевидци, убијали су људе без трунке жаљења, знали су да користе оружје и свој су посао радили уз осмех. Очигледно је да су хтели свима да покажу да је мржња према неверницима и хришћанима за њих важнија од сопствених живота. Најважније је било да се са собом на онај свет однесе што више људи.
