Добитник Нобелове награде за мир Барак Обама и ИД

Борис Степанов Актуелном домаћину Беле куће је остало нешто више од годину дана управљања Сједињеним Државама. Председник Обама  очигледно одлично зна да је ситуација на Блиском Истоку и северу Африке у пат позицији. Самим бомбардовањем ИДИЛ-а ништа се неће решити. У Пентагону се више не крије да је доспео у „тактички ћорсокак“. Обама и  његова армија  очигледно, као што нису, тако и неће пронаћи стратегију за борбу са „Исламском државом“.  Војно-ваздушне снаге САД су, заједно са партнерима из коалиције, већ на „исиловце“ бацили 20 хиљада бомби.  Рат из ваздуха је досад коштао око 3 милијарде долара, ликвидирано је 15.000 бораца. Међу њима и неколико њихових вођа. Произилази да се за бомбардовање троши скоро 10 милиона долара дневно. Али резултата нема, посебно територијалних. ИДИЛ без посебних напора  компензује губитке у људима. Нових бораца је сваког дана све више. Буџет терориста је, кажу, већ скоро 10 милијарди долара, та држава издаје и сопствени златни, сребрни и бакарни новац. Тргују по дампиншким ценама либијском и ирачком нафтом. И тај бизнис никоме не дају да им отме. Тим пре америчким корпорацијама. Обама, кога су навикли да зову „шепави патак“  је недавно изјавио да ће се проблеми са избеглицама у Европи и на Блиском Истоку задржати деценијама због војних конфликата и глобалних климатских промена. Том  изјавом Обама је још једном показао да САД уопште немају намеру да прекину да играју  улогу „светског полицајца“, ма какви услови били. У Сједињеним Државама се увек све унапред планира. Обама шаље својеврсну поруку будућем председнику САД, без обзира да ли ће то бити републиканац или демократа: ратови морају да се наставе да би се стекло вођство над целим светом. Клинтон је почео рат на Балкану. Буш у Авганистану и Ираку. Обама – у Сирији и Либији. Војна индустрија и Пентагон не могу да седе мирно. Што је више светских сукоба и несрећних избеглица, то ће Његово Величанство долар дуже да опстане. Без њега ће „носач авиона Сједињене Америчке Државе“ потонути, баш као што је потонуо  „Титаник“.