Удар ЦГ на СПЦ
ПОДГОРИЦА – Владин нацрт закона о слободи вероисповести уздрмао је Црну Гору јаче него априлски земљотрес 1979. године. На ноге су се дигли Митрополија црногорско-приморска, верници, политичари, историчари, правници… који указују да је ударио на духовно биће државе и народа. Митрополит Амфилохије и епископ будимљанско-никшићки Јоаникије састали су се с лидерима ДФ, СНП и ДЕМОС и закључили да нацрт закона омогућује држави да се меша у унутрашње устројство цркве. „Ово је закон о одузимању цркви имања, храмова и свих права и слобода у Црној Гори“, сматра владика Јоаникије. Члан председништва ДФ Милан Кнежевић оцењује да се преко нацрта покушава створити такозвана државна религија. За историчаре је документ директан атак на духовни и национални идентитет Срба у Црној Гори. „Иако се интеграцијом са осталим епархијама СПЦ Митрополија цетињска 1920. године вратила у природно историјско окриље, циљ данашњих властодржаца је да тај светли историјски и духовни тренутак буде поништен одлуком световних власти, што је канонски недопустиво“, каже професор Предраг Вукић. СПЦ у Црној Гори не постоји од 1920, како тврде идеолози црногорске националне заједнице, већ у свом мисионарском контексту егзистира од 1219. „Свиђало се то некоме или не, СПЦ је на територији актуелне Црне Горе титулар православља од времена Светог Саве до данас. Коме треба бољи доказ од манастира Мораче, који је подигао кнез Стефан Немањић, синовац Светога Саве, 1252? Или од манастира Ђурђеви ступови, такође из немањићког раздобља, 1213, чији је ктитор жупан Првослав, брат од стрица Светог Саве. Први српски архиепископ Сава Немањић подигао је, на основу веродостојних историјских извора, манастир Врањину на Скадарском језеру 1224. Зашто тврдим да је нацрт овог закона усмерен искључиво против СПЦ? Између осталог, зато што је седиште Римокатоличке цркве која делује у Црној Гори и у Риму и у Хрватској, па предложене законске норме не предвиђају политички обрачун и с римокатолицима“, рекао је Вукић. Вукић подсећа да је Которска бискупија била под директном јурисдикцијом Ватикана од 1932. до 1969, када је подређена Сплитској надбискупији, која је седиште дијацезе на 80 одсто простора црногорске обале, од Дебелог бријега до Сутомора. „Према уговору Владе и врха Исламске заједнице у Црној Гори, спорна питања у Исламској заједници на овим просторима решава Врховно исламско старешинство Турске са седиштем у Анкари. И то никоме не смета“, закључио је Вукић. Извор: Вечерње Новости http://www.pravda.rs/2015/09/05/udar-cg-na-spc/