Америчка Национална задужбина за демократију (NED) – „мека CIA“

„Боље је имати јак (марионетски) режим него неку демократску власт…(Џорџ Кенан, некадашњи амерички амбасадор у СФРЈ и СССР-у). Национална задужбина за демократију (National Endowment for Democracy – NED) званично је приватна, невладина, непрофитна фондација посвећена напретку и јачању демократских институција у читавом свијету. Међутим, финансира је америчка влада, а њен буџет одобрава Конгрес. Појам „невладина“ […]

Америчка Национална задужбина за демократију (NED) – „мека CIA“

„Боље је имати јак (марионетски) режим него неку демократску власт…(Џорџ Кенан, некадашњи амерички амбасадор у СФРЈ и СССР-у).

Национална задужбина за демократију (National Endowment for Democracy – NED) званично је приватна, невладина, непрофитна фондација посвећена напретку и јачању демократских институција у читавом свијету. Међутим, финансира је америчка влада, а њен буџет одобрава Конгрес. Појам „невладина“ је параван за прикривене активности владе САД за остваривање и заштиту глобалних економских (неолибералних) и политичких интереса западних мегакапиталиста.

NED је кровна организација која своје активности спроводи и преко, такође, „невладиних“ и непрофитних организација (подружница),као што су, између осталих, NDI (Национални демократски институт), IRI (Међународни републикански институт), а блиско сарађује и са USAID-ом, владином агенцијом за економску, хуманитарну и демократску помоћ. То су „оруђа“ спољнополитичких интереса САД.

Савремене глобалне циљеве америчке спољне политике дефинисао је, још 1948.године,Џорџ Кенан, тада подсекретар и шеф стратешког тима у Стејт департменту, задужен за уобличавање политике и планирање. Кенан је био и амерички амбасадор у СССР-у и СФРЈ. Он је творац тзв. Стратегије обуздавања (Тhe Containment Strategy) „свих руских експанзионистичких тежњи“.

Године 1954, Конгрес САД је изразио забринутост због великог јавног утицаја крупних јавних фондација (ослобођених плаћања пореза) и државних агенција, јер су оне постале државе у држави које контролишу огромне ресурсе, дјелујући изван политичког система.

А након расправа у Сенату, 80-тих година 20.вијека, о незаконитим активностима CIA-е, дошло је до преиспитивања метода и циљева њеног дјеловања. Наиме, сенатском истрагом разоткривене су многе њене субверзивне активности против некооперативних страних државних и политички лидера (као што су покушаји свргавања Фидела Кастра на Куби, атентат на Салвадора Аљендеа, у Чилеу, и бројне друге).

Да би се спријечили будући скандали CIA-е, америчке власти , за вријеме мандата предсједника Роналда Регана, одлучиле су да се тајно, а тиме незаконито, политичко дјеловање у иностранству повјери некој „невладиној“ организацији. Тако је, 1983. године, основана NED.

„Изумио“ ју је Вилијам Кејси, адвокат и шеф Регановог изборног штаба, а затим и шеф CIA-е. Циљ је био да се насилни методи CIA-e замијене ненасилним техникама манипулације преко организација и појединаца тзв. „цивилног друштва“. Као и друге америчке „невладине“ организације комбинује јавне и тајне методе остваривања глобалне превласти САД (усмјерене против Русије и Кине, прије свега), те нелегалног мијешања у суверену зону других држава преко различитих политичких, економских, војних, дипломатских и пропагандних канала. Главни циљеви су: „прање мозга“ грађана како би бирали „пожељну“ власт; производња лажних вијести и афера против непожељних; промоција тзв. политичког хомосексуализма ради депопулације и разарања традиционалног породичног морала и колективног – националног духа; кривотворење туђе националне прошлости; богоборство, усмјерено, прије свега, против православља и др. У том циљу, NED деценијама по свијету финансира велики број „слободних“: новина, радио и ТВ станица, медијских агенција и интернет портала.

Творац Закона о NED-у, Ален Вајнштајн, у интервјуу за „Вашингтон пост“ 1991.године, казао је:

„Велики дио онога што данас радимо било је рађено и прије двадесет пет година од стране CIA-е, само прикривено.“

NED, самостално, или преко својих подружница обезбјеђује новац ,техничку помоћ и програме обуке за пропагандне (медијске) манипулације „изабраним политичким групама“, односно страним „независним“, „невладиним“ , неолибералним, „сорошоидним“: организацијама, политичким партијама, синдикатима, студентским удружењима и подобним другима, а да се при томе сакрије да је то новац CIA-е и америчке владе. Грчки краљ Филип Други Македонски је говорио да „нема тог града у Грчкој којег нећу освојити помоћу магарца натовареног благом“.

Професор политичких наука на Универзитету у Портланду, Џералд Сасман, писао је да је „NED требало да обезбиједи алтернативу CIA-и и да, за разлику од агената CIA-е, NED-ови политички оперативци…не морају да живе подземне животе и узимају лажне идентитете“. Написао је и да су се NED-ови „институти“, преко којих дјелује, показали као „много ефикаснији инструмент политике него што је CIA икада била“., те да су „транспарентним радом боље камуфлирали свој империјални циљ“. А тај „империјални циљ“ је стварање тзв. новог свјетског поретка.

Ваља се сјетити да се термин „нови свјетски поредак“ први пут помиње још у Декларацији о независности САД, из 1776.године, у којој се каже:

„Прије двјеста година наши преци створили су нову нацију, а ми сада морамо да се удружимо са другима и да створимо нови свјетски поредак.“

Подразумијева се и нову глобалну нацију, по мјери тзв. „слободног свијета“.

Пјер Бурдије, (1930 – 2002, француски социолог, антрополог и филозоф) је за неолиберализам казао да је то „утопија бесконачне „ескплоатације“, који жели да се наметне као „универзална религија“ и „политичка теологија“.

„Производњом пристанка“ грађана, заснованој на идеологији неолиберализма, држава (друштво) се преусмјерава „од државе релативне социјалне правде ка држави хроничне неједнакости“, у складу са принципом „социјалног минимализма“. То подразумијева државу која не омета, тобоже савршени „праведни“ „гвоздени закон тржишта“ и у којој су законодавство (пореско и радно, прије свега), те политика запошљавања прилагођени интересима најбогатијих, док је заштита радника и социјално угрожених грађана сведена на минимум. На тај начин се јаз између богатих и сиромашних грађана и држава драматично повећава.

Политиколог Ђорђе Вукадиновић је, с правом, још 2002.године, писао да се ради о „глобализацији одозго“,“ чија је идеологија неолиберализам, утопија – бесконачна експлоатација…ничим спутана тржишна конкуренција, а више или мање хотимична последица – уништење свих колективних структура и идентитета…“

Идеолог неолиберализма, Фридрих фон Хајек, (1899 – 1992, аустријски и амерички економиста и политички филозоф) је говорио: „Ја не знам шта значи социјална правда“?!

NED је, самостално или преко својих „института“ (подружница), између осталог, финансирао пољски синдикални покрет „Солидарност“ Леха Валенсе, а помагао је и Борису Јељцину да сачува власт. Године 2015. NED је била прва страна „невладина“ организација која је забрањена у Русији, због „подривања руског уставног система, одбрамбених способности и угрожавања државне безбједности“.

На овим просторима, NED je финансирао петооктобарски пуч у Београду, 2000.године, као и „досманлијску“ велеиздајничку власт у Србији, те велеиздајнички режим Мила Ђукановића, у Црној Гори. Деценијама, а и дан данас, несметано финансира велики број „независних“ НВО, политичких партија, медија и појединаца који раде против интереса Црне Горе и Србије, те српскога народа у цјелини. А са њима и Вучићева власт „шурује“ дуги низ година.

Зато је, и у Црној Гори и у Србији, неопходно хитно донијети законе којима би се NED и слични „усрећитељи“ третирали као „страни агенти“. Уосталом и САД, још од 1938.године, имају Закон о регистрацији страних агената (Foreign Agents Registration Act – FARA).

(Аутор је дипломирани правник с адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице)

Милан Гајовић/ИН4С

Америчка Национална задужбина за демократију (NED) – „мека CIA“