Злочин над Душком Јовановићем, 17 година касније

Новинари у Црној Гори данас обиљеважавају свој дан! И 150 година новинарства у нашој земљи. Након деценија терора, застрашивања, физичких напада и тешких повређивања, те гашења медија који нису били по вољи недавно смијењеном аутократском режиму па све до убист(а)ва новинара и уредника, већинском вољом грађана коначно су 30. августа прошле године створени основни предуслови […]

Злочин над Душком Јовановићем, 17 година касније

Новинари у Црној Гори данас обиљеважавају свој дан! И 150 година новинарства у нашој земљи.

Након деценија терора, застрашивања, физичких напада и тешких повређивања, те гашења медија који нису били по вољи недавно смијењеном аутократском режиму па све до убист(а)ва новинара и уредника, већинском вољом грађана коначно су 30. августа прошле године створени основни предуслови за успостављање друштвеног амбијента који би морао да резултира престанком прогона медијских радника без обзира на уређивачке политике кућа у којима раде.

Од таквог амбијента смо,наравно, и даље удаљени миљама.

Ако се сложимо да је новинарство један од темељних стубова демократског друштва, онда ћемо се сагласити и да су угрожавања слободе медија као и напади на медијске посленике истовремено и напади на све грађане.

Дакако да смо и од демократског друштва исто тако веома далеко. Јер, демонтажа диктаторског, полицијског и силеџијског система је у суштини тек почела. Ово нарочито ако имамо у виду да дијелом власти и даље управља главни идеолог мафиократске, приватне државе и вишедеценијски апсолутистички владар најодговорнији за успостављање атмосфере страха, мржње, безакоња и подјела у чијој основи је перманентна тенденција оживљавања братоубилаштва.

Превелики је, дакле, посао према новој извршној власти у земљи, али и огромна одговорност. Шанса јој се дефинитиво мора пружити!

Ко је убио Душка Јовановића? На ово питање одговор се чека готово 17 година.

Никако се не смије прећутати ужасно непријатељски и џелатски однос диктатора и његових бескичмених послушника према медијима који су критички извјештавали о његовој приватној држави успостављеној на брутално покраденом референдуму, уз мафијашко-полицијско застрашивање и уцјењивање грађана. У таквом извјештавању, знамо сви, предњачио је дневни лист „Дан“ на чијем је челу био неустрашиви и правдољубиви Јовановић.

Јесу ли истражни органи, како је једино логично било поступити, на било који начин покушали да утврде да ли је наредба за злочин над првим човјеком „Дана“ тог 17. маја 2004.године стигла са највишег врха власти у Подгорици? Нису! Нису јер су у злодјелима према опонентима свог газде искључиво имали функцију фикуса!

У најмању руку, имајући у обзир укупни амбијент у црногорском друштву који је у том тренутку владао, те знајући за снажну спрегу организованог кримала и приватне државе, истражни органи су морали да крену од главе хоботнице. Нису смјели, наравно. А да ли су они који су морали да воде професионално истрагу и сами евентуално умијешани у извршење злочина, напросто ће морати да се открије. Прије или касније!

Сумњу да су носиоци власти били умијешани у убиство Јовановића последњих дана додатно подгријава информација да је доскорашње руководство злогласне Агенције за националну безбједност (АНБ) спалило сву могућу документацију која је, извјесно, требала да компромитује све оне који су водили ту службу, укључујући и дојучерашњег премијера.

Будући да је, како чусмо ових дана, новом челнику АНБ-а познато ко је палио „папире“ на Жабљаку којима су „газдовали“ његови претходници, кроз процесуирање одговорних, врло могуће, доћи ће се и до трагова организатора и извршилаца злочина над уредником „Дана“.

Наравно, за очекивати је, да се поред осталог дође и до информација ко је тукао и по чијој наредби ( и хапсио) уредника портала ИН4С Гојка Раичевића док је радио свој новинарски посао на протестима грађана и на другим редакцијским задацима.

Немам ни најмање разлога да не вјерујем да је у свим спаљеним материјалима било и чињеница о организаторима премлаћивања и прогона Оливере Лакић из „Вијести“, сачекуши и нападу на Туфика Софтића у Беранама, хапшењу уредника портала „Борба“ Дражена Живковића, али и других озбиљних атака на медијске раднике.

Имам, међутим, много разлога да вјерујем да ће нови систем вриједности који ће, надам се, бити успостављен након што је у политичком смислу Црна Гора добила слободу – и новинари моћи без страха да извјештавају независно од идеологија којима припадају и уређивачких политика.

Фундаментални услов за слободно новинарство у Црној Гори је расвјетљавање злочина над Душком Јовановићем, уз откривање и других, већ поменутих напада на новинаре. До тада заправно неће бити никакве суштинске слободе!

И, наравно: Драге колеге, срећан вам Дан новинара Црне Горе! Посебне честитке добитницима награда Удружења новинара Црне Горе и других медијских асоцијација за 2020. годину!

Миленко Јовановић/ИН4С

Злочин над Душком Јовановићем, 17 година касније