Црна Гора на корак од грађанског рата на религиозној основи
Црногорске власти изазвале су црквени раскол чије последице могу да буду и далекосежне, преноси агенција Њуз Фронт. Протести у Црној Гори не јењавају. Разлог за то остаје скандалозни закон „О слободи вероисповести“. Под њеним демократским именом скрива се легитимитет локалних расколника познатих под именом „Црногорска православна црква“ коју предводи „Митрополит Мираш Дедеић“. Законом је предвиђена […]
Црна Гора на корак од грађанског рата на религиозној основи
Црногорске власти изазвале су црквени раскол чије последице могу да буду и далекосежне, преноси агенција Њуз Фронт.
Протести у Црној Гори не јењавају. Разлог за то остаје скандалозни закон „О слободи вероисповести“. Под њеним демократским именом скрива се легитимитет локалних расколника познатих под именом „Црногорска православна црква“ коју предводи „Митрополит Мираш Дедеић“.
Законом је предвиђена принудна национализација знатног дела имовине Црногорско-приморске митрополије Српске православне цркве, којој припада велика већина православних верника у овој земљи.
Имовина у власништву цркве од 1. децембра 1918. године планирана је да се одузме у корист расколника. Говоримо о црквама, манастирима, посебно о Цетињском манастиру, у којем су вековима живели црногорски владари и митрополити, манастиру Острог, у којем се чувају мошти Светог Василија Острошког.
Експертска заједница препознаје да скандалозни закон доводи до озбиљних кршења права канонске православне цркве у Црној Гори. Посматрачи изводе паралеле између балканске земље и Украјине, где су власти такође наметале јавности вештачки створену верску формацију. У обе ситуације, иницијатори раскола користе исти контроверзни изговор: независна држава мора имати своју аутокефалну цркву.
Притисци на Српску православну цркву изазвали су немире у читавој Црној Гори. У многим градовима људи се окупљају на спонтане скупове и протестне маршеве, блокирају путеве и мостове. У покушају да угуше народно незадовољство, силовики су прибегли радикалним насилним мерама, примењујући их чак и против представника клера.
Тако је 13. маја у граду Никшићу полиција ухапсила будимљанско-никшићког владику Јоаники-ја, као и седам свештеника. Они су оптужени за кршење ванредног стања наметнутог у вези са епидемијом коронавируса. Чињеница је да је Јоаникије водио спонтану поворку, када су 12. маја верници дошли у катедралу Светог Василија Острошког. Следеће ноћи, свештенство је ухапшено и одведено у тужилаштво.
Коронавирус је на много начина допринео влади државе у њеним покушајима да заустави растућу народну огорченост. Епидемија је постала логичан изговор за забрану масовних акција. Међутим, то није решило сам проблем, који и даље ескалира.
Коментаришући хапшење владике Јоаникија и накнадне акције власти, црногорско-приморски митрополит Амфилохије рекао је да овим хапшењем и агресивним акцијама власти гурају земљу на грађански рат. Такође је позвао власти да спрече братоубојство и да пусте затворено свештенство ако желе грађанско јединство и пристанак.
Њуз Фронт