Црногорска власт жели црквену имовину на приморју
Док се ломе копља око правног статуса недавно усвојеног спорног Закона о слободи вероисповести, у јавности се пласирају вести да је црногорска власт најзаинтересованија за имовину Митрополије црногорско-приморске (МЦП) у приморју, а од божјих кућа да су бацили су око на манастир Острог, Цетињски манастир и оне манастире и храмове у приморским градовима.
Неки адвокати, заступници правних норми власти, јавно су предлагали да се посебно, по хитном поступку, одузму приобалне парцеле и понуде домаћим и иностраним инвеститорима. Један од њих је предложио да се у појединим манастирима, „зашто да не и у Острогу”, отвори „посластичарница или бурегџиница”.
Све више је озбиљних правних експерата који тврде да се иза закона крије жеља власти да се домогне милионске имовине Српске православне цркве (СПЦ) на приморју. Према нашим изворима, реч је о имањима манастира, најпре Буљарицама, Режевићима, Савини, као и Подмаинама и Подострогу. Осим атрактивних плацева и хиљада квадрата уз саму обалу мора, МЦП, односно СПЦ, има и десетине вредних објеката у Бару, Будви и Боки Которској. За сада се нико не усуђује да процени финансијску тежину тих поседа, осим што се наводи да је земљиште укњижено на МЦП вишемилионске вредности.
Посебна брига свештенства, монаштва и верника СПЦ у Црној Гори јесте најава власти да би, по украјинском моделу, добра МЦП могла бити уступљена расколничким и неканонским организацијама, као што је такозвана Црногорска православна црква, која је регистрована као НВО. Да је реч о озбиљној намери, сведочи и најновија изјава посланика Демократске партије социјалиста Предрага Секулића, који пита вернике и МЦП:
„Шта је спорно да још неко врши службу у верском објекту? Уосталом, те објекте су градили доминантно грађани Црне Горе својим новцем, ако имамо вернике једне и друге цркве, не знам зашто би неком сметало да ти други верници такође користе те верске објекте.”
Да би то спречила, митрополија има, како су нам рекли у њој, неколико предлога „с којима се може доћи до решења, али за сада с тим не желимо оптерећивати јавност”. Један од тих потеза је упућивање иницијативе за оцену уставности.
Ректор Цетињске богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић каже: „Оцена уставности је нешто што из самог текста закона скоро да виче ка нама и позива нас да то урадимо јер овај закон макар у десет тачака крши постојећи устав Црне Горе.”
Према нормама спорног закона, Управа за имовину има рок од 12 месеци да попише верске објекте и земљиште, након чега они постају државна својина, и да поднесе захтев за упис права својине над тим непокретностима у катастар. Након тога, управа има две седмице од дана подношења захтева да изврши упис захтева и да одмах о томе обавести верску заједницу која користи објекте и земљиште. На тај начин биће извршена „национализација” поседа СПЦ, јер је, наводе многи правни стручњаци, незапамћено у историји права да се власништво над имовином стиче простим пописом и укњижбом у катастар без претходно доказног поступка пред надлежним судом.
Како су јуче јавили поједини медији, београдски адвокати Миленко и Момир Радић поднели су у среду Уставном суду Црне Горе прву иницијативу за оцену сагласности Закона о слободи вероисповести са Уставом Црне Горе и међународним уговорима. Они траже да се осам одредаба спорног закона прогласе неуставним, а предлажу и обуставу примене овог прописа до окончања поступка оцене уставности.
Десетине хиљада верника данима се молитвом и мирним протестима противи контроверзном закону поручујући да неће дозволити отимање имовине СПЦ и да ће пре животе положити него дозволити да им „некрсти скрнаве цркве и отимају оно што су кроз векове стварали њихови преци”. Грађани и митрополија поручују да се протести неће прекидати и чекају да виде шта су то први потези режима, а уверени су да је реч о науму да загосподари вредном црквеном имовином, да преузме храмове и да на тај начин покуша ако не да прекине – онда да минимизује везе и утицај СПЦ у Црној Гори.
Новица Ђурић/Политика