Преокрет: Будућност ирачке нафте у рукама Москве
Упркос непрекидним протестима у Багдаду и одласку бројних страних дипломата из сигурносних разлога, снага Русије...
Преокрет: Будућност ирачке нафте у рукама Москве
Упркос непрекидним протестима у Багдаду и одласку бројних страних дипломата из сигурносних разлога, снага Русије се у региону и даље повећава. Не само да је њена амбасада остала отворена током последњих недеља немира, него је и руски министар спољних послова Сергеј Лавров прошлог месеца био у посети прво Багдаду, а затим и Ербилу.
Његова турнеја није личила на уобичајену дипломатску мисију, јер нису потписани никакви формални споразуми, а политика или питање Сирије и тероризма нису били у фокусу интересовања, написали су Вера Миронова и Мохамед Хусеин у тексту објављеном у америчком магазину «Форин полиси».
Заправо, већина учесника били су пословни људи, укључујући представнике руских нафтних и плинских компанија као што су Гаспромњефт, Росњефт, Сојузњефтегас и Лукоил, преноси Ал Џазира.
Улажу се милијарде долара
«Током састанака су разговарали само о билатералним трговинским односима, а Руси су желели да буду сигурни да све иде глатко када је реч о пројектима руских енергетских компанија у Ираку», рекао је извор близак ирачком премијеру, који је затражио да остане анониман.
Не би требало да буде изненађење то што је, након што је у протеклих девет година уложено више од десет милијарди долара у ирачки енергетски сектор, интерес Русије у тој земљи углавном усредсређен на трговинска питања.
Руске компаније су већ добро заступљене међу нафтним компанијама у Ираку, а због дугорочне природе уговора о нафти и гасу, тржишни удео Русије ће се с временом само повећавати.
Остали уговори из 2011. године обухватају 2,5 милијарди долара улагања Гаспрома и његових партнера само у централном Ираку и регији Курдистан.
Поред тога, компанија Гаспром је произвела око три милиона барела нафте са поља Саркала у Гармијану и покренула неколико истраживачких пројеката на пољима Халабја и Шакал.
У септембру је руска компанија Стројтрансгас добила уговор на 34 године за истраживање нафте и плина у ирачкој провинцији Анбар.
Нафта 96 одсто ирачког извоза
Према извору из кабинета ирачког премијера, Лавров се током посете посебно захвалио Ираку на том договору.
Аутори су истакли у тексту да Русију не занимају само нафтна поља, имајући у виду да је Росњефт власник 60 одсто нафтовода Курдистана, главне оперативне извозне линије у Ираку.
У пролеће 2018. године Росњефт је, такође, најавио потписивање споразума с Министарством природних ресурса региона Курдистан о развоју његове нафтне и гасне инфраструктуре, укључујући изградњу новог гасовода, за који се очекује да ће имати извозни капацитет до 30 милијарди кубних метара гаса годишње, што је шест одсто укупне тражње за гасом у Европи.
«Захваљујући овом споразуму, Русија је стекла велику политичку моћ у Ираку. Нафта представља 96 одсто ирачког извоза, али без цевовода за извоз та нафта постаје безвредна за ову земљу. Дакле, Русија данас у основи контролиђе извозни процес», изјавио је у новембру ирачки политичар, који је желио остати анониман.
Након пада режима Садама Хусеина 2003. године и након окупације Ирака, руске компаније су углавном биле одсутне са сцене.
Руси на месту Американаца
Све се то променило с растом секташких сукоба 2009. године, јер су многе западне нафтне компаније (попут Ексон мобајла и Шеврона) делимично или потпуно напустиле регион због забринутости за сигурност. Њихово место заузеле су руске компаније спремне на ризик.
У ствари, улазак Русије у Ирак дочекан је с добродошлицом.
«У то време није било потребе за Русима, због снажне америчке присутности и подршке у региону», изјавио је један од челника Владе Курдистана овог месеца.
«Касније, када су курдски лидери били разочарани Американцима, Русе су видели као доста снажније и наклоњеније. У Курдистану је постојало уврежено мишљење да ће трговински споразум с Русима такође донети многе друге, политичке и безбедносне користи.»
Поједине компаније које развијају ирачку нафту, укључујући Гаспром и Росњефт, налазе се на листи америчких санкција, јер се доводе у везу с процесом анексије Крима и умешаности Русије у сукоб на истоку Украјине, што посебно не забрињава ирачке званичнике, наводе аутори.
Нафта као главна валута
Амерички председник Доналд Трамп могао би да тврди да су Сједињене Државе и даље ангажоване у нафтном сектору региона.
Трамп је, на пример, током састанка с турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом рекао: «Чувамо нафту, имамо нафту. Нафта је сигурна.»
Међутим, ускоро би чак и долар могао да изгуби своје место у трговини, имајући у виду да су Ирак и Русија разговарали о томе како је битно да се плаћање обавља само у руској рубљи или ирачком динару, уместо у америчким доларима, чиме би се избегла било каква интеракција с америчким системом.
На крају, аутори напомињу да руска контрола нафте у Ираку и Сирији није само дугорочни економски ударац за Сједињене Државе, већ и политички.
Нафта је главна валута у ове две државе, а онај ко је буде контролисао имаће кључну улогу у одређивању геополитике у региону.
Извори: Ал џазира, Б 92