Како је Примаков «окренуо» авион због бомбардовања СРЈ

Јевгениј Максимович Примаков је био руски државник, научник и политичар. Рођен је у Кијеву у Украјини, а одрастао у Тбилисију.

О њему се често говорило као о стручњаку за Блиски исток. Једно време био је шеф Института за оријенталне студије Совјетског Савеза.

Имао је богату научну каријеру. Између осталог, био је члан Председништва Руске академије наука, члан Председничког савета Руске Федерације за науку и образовање…

Ипак, највише је остао упамћен као политичар. На челу руске владе био је у периоду од 11. септембра 1998. до 12. маја 1999. године. Пре тога, од 1991. до 1996, био је начелник Спољне обавештајне службе Русије.

Обављао је функцију министра спољних послова од 1996. до 1998. године. Током службе стекао репутацију чврстог али прагматичног борца за руске интересе. Противио се ширењу НАТО-а на исток.

Значајно је што је 27. маја 1997. године у Паризу, заједно са генералним секретаром НАТО-а Хавијером Соланом, потписао оснивачки акт о међусобним односима, сарадњи и безбедности Русије и НАТО-а. Тај документ требало је да отвори нову еру у односима Москве и Североатлантског савеза.

Заступао је мултилатерализам као алтернативу америчкој глобалној доминацији након завршетка Хладног рата. Сматрао је да су Русија, Кина и Идија «стратешки троугао» који би требало да представља контраравнотежу САД.

Када је Примаков преминуо 2015. године, западне агенције су наводиле да су га и Михаил Горбачов и Владимир Путин користили као главног човека када су Руси покушавали да спрече ратове у Ираку. 

Многи су га 1999. године сматрали вероватним наследником председника Бориса Јељцина, међутим изгубио је изборе од Путина.

Оно по чему је Примаков највише помињан у Србији је његов демарш 1999. године познат као «заокрет изнад Атлантика». Он је 24. марта 1999. године био у авиону изнад Атлантског океана, на путу у званичну посету Вашингтону.

Када је сазнао да је почело НАТО бомбардовање СРЈ, одлучио је да откаже посету. Наредио је да се авион окрене и врати у Москву.

Када је умро, министар спољних послова Србије Ивица Дачић упутио је саучешће у којем је написао:

«Србија ће увек памтити оно што не може да се заборави, да је у за њу најтежим тренуцима он био велики и осведочени пријатељ. Показао је у тим тешким тренуцима оно што могу само великани, како је довољан један гест, који ће служити као путоказ будућим поколењима.»

Потпредседник Државне думе Николај Левичев предложио је да се сећање на Примакова овековечи спомеником на Лубјанском тргу у Москви.

Крајем октобра ове године, у близини зграде Министарства спољних послова у Русији откривен је споменик Јевгенију Примакову. Церемонији откривања присуствовао је и председник Владимир Путин који је том приликом рекао да се Примакова многи у земљи и свету сећају с поштовањем и да су свесни његове јединствености, талента и мудрости.

Примаков је боравио у Београду 2011. године на представљању своје књиге «Свет без Русије». Том приликом је рекао да је српска читалачка публика вероватно више од других заинтересована за књигу која представља анализу међународних политичких односа у свету.

«Радостан сам што сам овде, јер волим Србе. На Косову је створена ситуација ћорсокака. Морам да кажем да сам као министар спољних послова Русије био члан контакт групе и морам да подвучем да никада ни у једном документу није поменуто да Косово може постати самостално», рекао је Примаков.

Његов унук такође се зове Јевгениј Примаков и посланик је у руској Думи. Био је на челу организације која је прикупљала помоћ за Србе на Косову и Метохији.