Северна Македонија – ко ће профитирати од неуспеха на европском путу

Датум за почетак преговора Зоран Заев прославио је селфијем са најближим сарадницима у јуну прошле године. Да је за славље било прерано схватио је, међутим, тек у октобру ове када је грађане државе са новим именом дочекао хладан туш. Француска није дозволила да Северна Македонија и Албанија добију дуго очекивани датум за почетак преговора са ЕУ.

Иако Македонији ништа није замерено овај пут, наводно, Емануел Макрон није желео да раздваја две земље. Тако је издвојио Француску од осталих чланица Уније, али пошто се одлуке морају доносити консензусом једно «не» вредело је више од свих «да» заједно.

«Зато што су почели, почевши са Макроном, и европски политичари да се понашају као балкански политичари. Када немају другу причу крећу о национализму, заштити националних интереса», каже Алберт Муслију, политички аналитичар.

«Колико год да ова влада није направила реформе, колико год да је проблем корупција, скандал са јавним тужиоцем, ипак је проблем у понашању Француске и Макрона, самој ЕУ», каже Жидас Даскаловски, професор политичких наука.

«Преспански споразум део мозаика»

Са статусом кандидата Македонија је од 2005. године, стекла га је седам година пре Србије. Али и пре и после те године терет на евроатлантском путу тој земљи је било име које је Преспанским споразумом променила.

«То није било довољно, јасно је речено још прошле године, то је било у извештају Европске комисије, да су потребне реформе у области корупције, криминала, правосуђа. Оно што су рекли званичници ЕУ и пре састанка лидера чланица је да ми нисмо напредовали», истиче Христијан Мицкоски, председник ВМРО-ДПМНЕ.

Додаје да не само што Преспански споразум није био основни услов, него део мозаика.

«Друге делове нисмо сложили, јер имате корупцију, криминал на највишем нивоу власти, имате ‘Рекет’, гледате како тужиоци и судије са милионским сумама шетају и уцењују бизнисмене и политичаре», наводи Мицкоски.

Премијер Северне Македоније Зоран Заев поручује да су своје обавезе испунили у потпуности.

«То су сви и потврдили. Резултате у реформама, спорове са суседима и друго. Оно што је ЕУ учинила је њихова историјска грешка. Направили смо све што смо могли и што је било до нас», наглашава Заев.

Која је алтернатива? 

У међувремену је почело да се говори о алтернативама за чланство земаља региона. Тако је македонској делегацији на једном од састанака у Бриселу незванично речено да се размишља о опцији која се зова Европска економска зона.

«Криза европске перспективе ће направити политичку кризу без обзира да ли ће то завршити на изборима, то дестабилизује Македонију, Албанију али и регион, одузима се начин да се земље држе заједно. Изнад 80 одсто становништва подржава ЕУ и НАТО, то ће довести до кризе политичког наратива, онда је могуће очекивати политичке промене», сматра Петар Арсовски, политички аналитичар.

А Македонија деценијама мора да живи са одлукама или неправдама међународне заједнице без које ова земља готово ниједно питање сама није могла да реши. Уједињене нација су прву превентивну мисију у историји послале 1992. баш у Македонију како би надгледала стање на границама према Албанији и СРЈ.

Те 1992. године под својим уставним уставним именом није могла да постане ни члан међународних организација, већ је то учинила као Бивша Југословенска Република Македонија.

Смиривање стања после договора са Албанцима у Охриду такође није могло без контроле, 2003. у Македонију је стигла Конкордија, прва мисија европских војних снага. А 2008. у НАТО није могла због грчког противљења.

НАТО – главна или утешна награда

Овај пут Скопље је било жртва за Макрона неопходних реформи у ЕУ и промене методологије приступања европској породици. Али је макар НАТО на видику. Заев очекује чланство у фебруару.

«НАТО је добра утешна награда. Али, ако добијете НАТО, а не прикључите се ЕУ, остаћете празна чаша – земља којој су границе обезбеђене, а нема суштину, нема рефоме, нема људи, јер људи и сада одлазе», објашњава Арсовски.

За председника Северне Македоније НАТО је главна, не утешна награда. Ипак на изостанак награде у виду датума има одговор – ново име примењиваће се постепено.

«Америка и ЕУ били су на неки начин спонзори Преспанског договора, сада је он у опасности, јер у њему има одредби за примену новог имена за унутрашњу употребу. Тако ће се ново име имплементирати отварањем нових поглавља. Док не отворимо здравство, нећемо употребљавати име у званичним документима који се на односе на здравство, тако и у свим другим секторима. Пошто немамо датум, то значи да се договор неће имплементирати… Грчка и Влада Мицотакиса су лобирале да се отворе преговори не само да би се имплементирао договор, него да би имали стабилне односе са суседом», тврди Александар Видиновски, новинар ТВ канала 5.

На тест ће споразум бити стављен још једном. На пролеће.

И афера «Рекет» наштетила власти 

Октобар је Северна Македонија дочекала ипак са једним датумом – за ванредне изборе. Зоран Заев је због неуспеха на европском путу најавио да ће у јануару поднети оставку како би се гласало 12. априла. Међутим, због једне афере деловало је да ће избори бити много раније.

«Свакако нећу дозволити да неколико криминалаца, сујетан новинар и, да ми опрости ЛГБТ популација, један педер смене ову владу», рекао је Заев.

Реч је о афери у којој су један певач, бизнисмен и тужилац уцењивали познатог македонског бизнисмена за новац у замену за ослобађајућу пресуду.

«Мислим да су обе ствари наштетиле власти, али код различитих делова бирачког тела. Преспански споразум код грађана са изражајнијим националним осећањем, а афера ‘Рекет’ им је наштетила такође, али да тако кажем код интелектуаног крила гласача који су се надали да ће се променом власти коначно рашчистити криминал», наводи Александар Видиновски.

«Али, нажалост, видело се да је специјална јавна тужитељка Катица Јанева осумњичена да је она учествовала у криминалу уместо да се бори против њега», додаје Видиновски.

Професор Жидас Даскаловски сматра да је Влада све карте ставила на евроатлантске интеграције, па је пораз на самиту ЕУ, пораз и Владе у Скопљу.

«Ако на то додамо и велику корупцију и слаб опоравак економије, онда је јасно да је фаворит за победу на изборима опозиција», каже Даскаловски.

Политички аналитичар Петар Арсовски каже да и Мицотакис и ВМРО кажу да никад не би потписали овакав Преспански договор, али шта је ту је.

«То је политички наратив, али имајте обзира да када имате оба лидера и у Грчкој и у Македонији која не желе у принципу Преспански уговор, могућност да се тај уговор стави под ризик је експоненцијално већа, у најмањем случају мислим да ће имплементација уговора бити замрзнута», додаје Арсовски.

Ко ће профитирати? 

У своју шансу за повратак на власт, на којој је био десет година, верује ВМРО, а којој анкете рађене неколико дана уочи лоших вести из Луксембурга, а после афере «Рекет», дају благу предност.

«Резултат ванредних избора ће одредити однос наше владе. Ако имамо две трећине посланика и ако је испуњен услов Бадинтеров, да имамо већину код посланика мањина, тада постоји могућност за враћање корак уназад свих уставних измена које су резултат Преспанског договора. Док ови математички услови не буду испуњени, Македонија на брзој траци, реформе, да исправимо грешке које су направљене», каже Христијан Мицкоски, председник ВМРО-ДПМНЕ.

«Ниједан договор не може да оспори моје право да се зовем Македонац, да говорим македонски језик и да сам из Македоније», наглашава Мицкоски.

После избора нешто важнији ће, чини се, бити коалициони потенцијал од редоследа. ВМРО-ДПМНЕ је и на прошлим изборима, са Груевскимб на челу, имала два посланика више од СДСМ-а Зорана Заева. Али пошто није успела да се договори са албанским партијама, са којима је раније била у коалицији, Владу је формирао Зоран Заев.

Препрека за формирање је била тзв. албанска платформа, коју су председник и ВМРО видели као опасност за суверенитет државе. Заев је, са друге стране, народ убеђивао да се то неће десити, али је на крају пристао на оно што је тај документ три албанске партије подразумевао – увођење албанског као другог званичног језика.

«Са свима ћемо преговарати, свим политичким партијама, без обзира на то да ли је ДУИ, Алијанса за Албанце, Беса, ми ћемо са свима, док имамо заједничку тачку у програму, немамо фрустрацију ни комплекс да направимо коалицију», поручује Мицкоски.

Политички аналитичар Петар Арсовски сматра да ће то зависити од изборних резултата.

«Ако изборни резултати СДСМ и ВМРО-ДПМНЕ буду близу, ДУИ ће ипак имати притисак да задржи садашњу коалицију имајући у виду да су СДСМ и ДУИ брендиране као проевропске и про-НАТО партије. Ако разлика између СДСМ и ВМРО-ДПМНЕ буде велика, онда ДУИ неће имати избора и изабраће да остане на власти и онда ће и са ВМРО-ДПМНЕ», објашњава Арсовски.

Политички аналитичар Алберт Муслију сматра да је битка ту тесна.

«ВМРО треба да уради реформе у свом наративу у односу на сарадњу са албанским партијама у односу на Преспански споразум, договор са Бугарском. Не знам да ли имају времена до априла да то ураде, да би постали коалиционо конкурентнији, СДСМ има гласове који нису македонски, има албанске гласове и мислим да би то могла да валоризује», додаје Муслију.

Зоран Заев сада оставља могућност да се због приступања НАТО-у избори помере. Ако буде по старом, 3. јануара 2020, односно сто дана уочи избора, премијер даје оставку и формира се техничка влада у којој ће бити и министри из опозиционог ВМРО-ДПМНЕ. То би, према ранијем договору власти и опозиције, требало да гарантује да ће избори бити спроведени фер и поштено.

Припремила Сања Љубисављевић Бекић