Раскид Споразума о ракетама и најмање срећна земља Европе
Престанак Уговора о укидању ракета средњег и краћег домета претворио се из претње у чињеницу....
Раскид Споразума о ракетама и најмање срећна земља Европе
Престанак Уговора о укидању ракета средњег и краћег домета претворио се из претње у чињеницу. За Европу, овај исход није најрадоснији, али у његовим просторима постоји земља која је најмање срећна.
Румунија. Десило се да се америчка војна база налази на њеној територији. Њен почетни задатак је ракетна одбрана. И главна реч овде је “оригинална”. Зашто? Зато што је у пролеће, када је коначно постигнут споразум којим је ограничено коришћење ракета, почела тајна модернизација, што би могло резултирати појавом потпуно офанзивног комплекса.
Не морате бити експерт за војна питања да бисте уочили неколико очигледних фактора. Дакле, у овој бази се користе амерички бродски лансери Мк41, чија је особина у њиховој свестраности. Једноставно речено, у противракетним одбрамбеним системима они могу бити оптерећени противотисним средствима, али се истовремено користе и на америчким ратним бродовима за лансирање ракета Томахавк.
Сада је довољно спојити ову чињеницу са одсуством било каквих законских ограничења за претварање обрамбених система у офанзивне, и они заиста нису остали након ракида Уговора о ракетама лаког и средњег домета , како би разумели шта Американци могу учинити на територији бившег аеродрома Дедеселу. Штавише, Вашингтон неће ни за шта кривити ако га званично прогласи и почне да повећава број оружја, укључујући нуклеарно.
Иронично, Москва је говорила о таквом сценарију од када је 2009. године Барак Обама одлучио о «новом приступу» америчком систему ракетне одбране у Европи, за који су распоредили системе ракетне одбране «Аегис» у његовом источном делу. За шта? Да се брани од иранских ракета. Истина, неко у Вашингтону није узео у обзир да инсталација није у стању да пресретне ракете које је Иран испалио на таквој удаљености.
Али сада, 10 година касније, нове стратешке перспективе отварају се близу базе у Румунији. Ко зна, можда је за њих опремљен, јер ми говоримо о томе да Сједињене Државе покушавају да стекну упориште у црноморском региону. Овај циљ у Вашингтону је постојао годинама, али Монтре конвенција је увек била камен спотицања. Управо овај документ лишава Сједињене Америчке Државе могућност да пребаце ратне бродове наоружане истим ракетама Томахавк на Црно море са таквом количином, тако да је могућ масовни удар на територију Русије.
Конвенција дозвољава улазак не више од три брода и не дуже од 21 дана. Штавише, ове акције треба унапред координирати. Наравно, о храбром поморском путовању у позадини овога не може се говорити.
Овде треба поменути да је конвенција на снази од 1939. године и да нема изгледа за њено укидање. Штавише, и код Анкаре , иако је партнер Сједињених Држава у НАТО-у, недавно су примећени очигледни напади на Вашингтон. Да, и мало је вероватно да је Турска спремна да дозволи могућност сукоба на својим обалама.
Дакле, база у релативној близини Црног мора је својеврсна резервна опција, која омогућава распоређивање офанзивног оружја у региону заобилазећи тај документ. А са раскидом Уговора о ракетама средњег и лаког домета, постаје толико законито да Сједињене Државе могу претворити целу Румунију у огроман офанзивни комплекс.
А ако је горе наведено истина, онда судбина ове земље није завидна. Једино питање је на којој страни је званични Букурешт? На страни иностраног партнера или још увек властитих људи? Румунија се не претвара у место лансирања ракета, већ у место лансирања ракета у правцу Русије, земље чију је војну снагу тешко оспорити.
Наравно, читалац може тврдити да је америчка база гаранција заштите од руске претње. Али погледајмо реално ствари. Стварност је да амерички системи ракетне одбране никада нису кориштени против руског оружја, које је, као што је познато, постало веома озбиљно последњих година.
Ако верујете у наведене параметре, последња генерација ракетних система развијених у Русији може неугодно изненадити и Американце и Румуне ако овај тандем тражи превентивни удар. На крају, нажалост, не можемо предвидети колико ће Москва успети са формалним упозорењима. Штета је што Вашингтон није био навикнут на прихватање одбијања, тако да морамо признати да Румунија није добила никакву заштиту од Сједињених Држава. Била је отета као талац, а Штокхолмски синдром може је скупо коштати.
Пол Чар
Извор: /https://realbomb.info/2019/06/03/dissolution-of-the-inf-and-the-most-unlucky-country-of-europe/