Драган Милашиновић Каталонски лидер Карлес Пуџдемон предао се белгијској полицији, а са њим и четри његова министра, након што је за њима судија Националног суда Кармен Ламела издала европски налог за хапшење. “Белгијска влада неће имати утицај на будућност смењеног калталонског лидера Карлеса Пуџдемона”(1), изајвио је белгијски министар правосуђа Коен Генс, наглашавајући да за разлику од нормалне међународне екстрадиције, „извршна власт не игра никакву улогу у процедури Европског налога за хапшење (ЕАВ)“, јер „све иде преко директних контаката између правосудних органа“(2). Ово је и нормално, јер то је и смисао ЕУ као заједнице. Све у свему, колико год имао веште адвокате, Пуџдемон ће се за месец највише три наћи у неком мадридском затвору, где му је и место, јер сецесија је свуда у свету озбиљна ствар, осим ако нисте Србија. Тада је “sui generis“ (посебан случај). Али, поставља се питање зашто је смењени каталонски лидер пребегао баш у Белгију? Немогуће да није знао релације између земаља ЕУ и то да ће бити брзо враћен на место свог злодела. Два су могућа одговора. Први је да се повео за чињеницом да је и Белгија земља пред распадом јер Фламанци, становници једне од две федералне јединице (Фландрије) желе засебну државу, а један од фламанских министара у белгијској коалиционој влади Тео Франкен неутемељено је говорио о могућности да Белгија Пуџдемону пружи политички азил, на шта је председник белгијске владе замолио своје министре да више не коментаришу дешавања у Шпанији. Други је да Пуџдемон није побегао у Белгију као државу већ у Брисел као седиште ЕУ администрације. Оно на шта указују обе ове могућности и што их повезује, јесте да је каталонски сецесионизам примао ветар у леђа из одређених сивих ценара моћи, јер да одатле није очекивао неку помоћ, да је желео просто да бежи, Пуџдемон би побегао ван Европе, рецимо у Јужну Америку, и пробао да се сакрије. И помоћ се огласила, за почетак у виду неформалне понуде. На прошлонедељном Нордијском савету у Хелсинкију огласио се Марти Ахтисари, чувени „преговарач“ за Косово, који је оценио да су Каталонци „направили глупост” када су једнострано прогласили независност, али и да су Шпанци превише грубо реаговали.(3) За почетак, он је позвао шпанске власти да дозволе Поџдемону повратак и учешће на расписаним изборима, што би свакако подразумевало амнестију за дела за која се сада терети и која му прете временском казном од преко 50 година затвора. Ахтисари није стао на овоме него је и додао: „Потребно је посредовање. Не знам да ли је могуће да се укључе ЕУ или УН, али не треба да дозволимо да се ситуација отме контроли.”(4) In medias res (у средиште ствари) рекли би стари Латини. Неко ће помислити да Ахтисари делује самостално и да само себи тражи “нову тезгу”. Али, није тако. Он је војник глобализма који никада не делује сам. Зар мислите да слободан стрелац може добити Нобелову награду за мир, тиме што заокружује нечије ратне циљеве?! Никако. Његово оглашавање у овом тренутку отвара опцију која води ка легализацији сецесионизма у Шпанији. Ни Косово није у првом тренутку имало формалну подршку за “независност” и прошло је много година пре него је баш тај Ахтисари дошао у позицију да Милошевићу руком покаже на карту на столу уз коментар да ће, ако не прихвати понуђени план, Београд бити раван као папир. Сада тај човек, који је отворено подржао шиптарски насилни сецесионизам, опомиње Шпанију да “не пренагљује” и предлаже “посредовање”. То је управо оно што су смењени каталонски званичници до сада више пута тражили – посредовање Европске уније или неке друге земље – а што је званични Мадрид одбијао наводећи да је каталонска криза унутрашњи проблем Шпаније. Пресликана Србија, пре него је Ругова “замењен” Тачијем. Због тога Шпанци, који су нас својевремено бомбардовали да би нас приморали да прихватимо Ахтисаријево „посредовање“, морају бити на опрезу. Ахтисари је увек само врх леденог брега. Свака сличност са Косовом није случајна. Ипак им сада желим срећу … ________________________________ www.ceopom-istina.rs/vesti/pudhdemon-u-belgijskom-pritvoru/ Исто www.politika.rs/scc/clanak/391971/Ahtisarijev-plan-za-Kataloniju Исто
