Драган Милашиновић „… А да ли смо ми ту Грци или Турци? …“(1) Александар Вучић, Владичин Хан, 18.08.2017 Чини се да је Србија одвећ лако и брзо прешла преко овог, наизлед, лаконског питања које нам је председник Србије поставио у Владичином Хану, на помињање тзв. Кипарског модела као могућег облика за решавање косовског проблема. А питање није нимало безазлено. Зашто? Зато што када га изрекне први човек државе оно има сасвим другу конотацију него када га изрекне неки „критичар“ на Пинку. Дипломатска представништва и службе других земаља, које по дужности прате овакве иступе и о томе обавештавају своје дипломатије, лако могу извући закључак да, човек који би по функцији требало да је најобавештенији у држави, има дилему ко је на Космету агресор а ко жртва? А самим тим и да ли је Косово, уопште, српска земља?! Јер, агресор на својој земљи бити не можете! Размишљајући у овом правцу преметао сам и преметао у својој глави али нигде нисам пронашао сећање да је Вучић, од када се пробудио као Европејац, икада изрекао да је Косово српска земља. Посебно не у контакту са представницима оних држава које отворено раде на остварењу косовске независности. Нисмо га никада ни чули да користи јак аргумент како ЕУ није и не може признати Косово, без обзира на став корумпиране бриселске администрације, јер га не признаје пет њених чланица. Заиста се не бих љутио ако ме неко демантује. Напротив. Зашто је тако најбоље зна сам Вучић, а ми можемо само да наслућујемо. У сваком случају, ако председник Србије свету шаље поруку да не зна да ли су његова земља и његов народ, на Косову, агресори или жртве, и са ким их у „кипарском моделу“ треба поистоветити, онда о каквом „унутрашњем дијалогу“ можемо причати? И у коју сврху? Ако је неко, можда, и помислио да се Вучићу то питање омакло лаконски, он се потрудио да га демантује приликом конференције за медије са америчким сенатором Роном Џнсоном, после дугих разговора које су вечерас (29.августа) имали у вили „Мир“. „Једна од битних ствари је и КиМ, интерни дијалог који се води у Србији, дијалог са представницима привремених власти из Приштине. Да покушамо да разумно, реалистично, рекао бих сви заједно са простора западног Балкана, приступимо решавању тог проблема”, казао је Вучић и додао да „истовремено будућност Србије не оптерећујемо оним за шта смо и ми криви у Београду и неки у Приштини, а за то нисмо сносили никакве политичке консеквенце”.(2) Обратите добро пажњу на ове речи! Пазите! Он, практично, понавља тезу о кривици Србије за ситуацију на Косову. Он подвлачи кривицу Београда и неких у Приштини. Дакле, у Београду су криви сви у Приштини неки! Који неки не знамо, али знамо да то није Тачи, пошто му је он партнер за преговоре. Овакав приступ посебно је опасан јер читава та фарса око бриселског процеса и некаквих „преговора“ нису ништа друго него имплементирање Ахтисаријевог плана о надгледаној независности Косова, који је одбачен у СБ УН. У Бриселу се никакви преговори нису ни водили, осим како да Србија имплементира то што тамо пише. Чак је и тај ЗСО, који српска страна представља као некакво преговарачко достигнуће, предвиђен званично одбаченим Ахтисаријевим планом. А у том плану нема места за „кипарски модел“. Тамо стоји и небулозна теза да је Србија изгубила историјско право на Косово јер су се Срби „лоше понашали“ према Албанцима! Да ли је то, можда, разлог што Вучић „не зна“ да ли смо ми на Косову агресори или жртве, да ли смо кипарски Грци или Турци? Грци смо, Вучићу, Грци… Све док тај „унутрашњи дијалог“ не покаже другачије … _____________________________________ www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/2841732/vucic-ustavne-promene-samo-uz-sirok-konsenzus-.html www.politika.rs/scc/clanak/387876/Vucic-Krivi-su-i-Beograd-i-Pristina
