Херцеговац Петар Ашкраба Загорски (64) открио порекло око 100.000 презимена нашег народа. Најстарији Велетићи, Калиновићи, Љутићи, Бодрићи, Драговићи… Порекло од Солуна до Алпа. Око 100.000 српских фамилија „затрпало“ је истраживача из Херцеговине Петра Ашкрабу Загорског из села Јелашца код Калиновика. Деценијама се „рве“ са прецима, знаних и незнаних Срба и њиховим родословима, старим вековима! Половину је већ публиковао, а у међувремену успео је да „обради“ још десетак хиљада, док је на „чекању“ 40.000 српских презимена. Петар је превалио више од милион и триста хиљада километара, обрадио више од 1.200 књига, прешао целу бившу Југославију, али и Италију, Албанију, Мађарску, Румунију… Ретко да у неко село није ногом стао, а у некима и по више пута. – Цео посао сам наследио од прадеде Андрије, званог Шуле, који је био изузетно писмен човек, преводио писма са грчког и турског Смаил-аги Ченгићу од рода Орловића са Зеленгоре, која се тада звала Црна Гора. Породице са тог терена су се крајем 14. и почетком 15. века одселиле у подловћенски крај где је настало име Црна Гора, односно стара Црна Гора – прича, за „Новости“, Петар Ашкраба. – Дакле, Смаил-ага је родом из мога села, са Јелашаца, код Калиновика! Наш саговорник открива да је простор који му је био интересантан за обраду Загорска Србија која се простире од Солуна до Алпа, затим Сиње море (које се данас зове Јадранско), па Шумадија, све до Дачке Србије или како појашњава, простор некад знан као Каравлашке и Карабогданске, данашње Румуније и Молдавије. Немањићи, Црнојевићи, Петровићи, Обреновићи, род су Озринића, линија Ивановића који славе Аранђеловдан. – У свим мојим књигама, обрађујући српска презимена пише настанак презимена, његово постојање, како су се презивали пре, колико су се разгранали, и где су се одселили. Најстарија презимена која је до сада „утврдио“ Ашкраба стара су по 2.500 година, попут: Велетића, Калиновића, Љутића, Бодрића, Драговића (или Друговића, Дреговића, који нису морачки и никшићки Драговићи), па 2.300 година времешни Карановићи, 2.000 Глиндићи, Диндарићи, Дендићи (Денде), Деретићи, Србеати (од којих су данас Бејатовићи, Бејати, Беати..), Десидијатићи (било их је око 30.000 на простору Олова и Романије). – Ту су и презимена стара између 1.800 и 1.600 година: Свевладовићи, Оштривојевићи, Самовићи, па од пре 1.600 до око 1.100 година Будимировићи, Властимировићи, Гојниковићи, Гојановићи (помињу се још 892. и данас постоје у Калиновику и славе Аранђеловдан). Ту су, затим, Вишеславићи, Вишевићи, Загуровићи, Мосоровићи, Ненковићи, Клонимировићи, Толимировићи, Боснићи, Орловићи, па Влковићи (Вуковићи), Немањићи, Борићи, Тољићи, Николићи, Загорчићи, Дучићи, Радовинићи, Озрихнићи – набраја наш саговорник. И Ашкраба је једно од најстаријих српских презимена и броји два и по миленијума трајања. Оно у „преводу“ значи шкрабати, писати, сликати, остављати трагове. – Моје братство спада у племе Калиновића. Живимо у кругу од тридесет километара. Са Ашкрабама су исто братство Церовићи у Тушини или Тушињи у Црној Гори, затим, Петровићи Његоши који су са Загорја из рода Љутића Калиновића, чији је предак Богут Љутић прешао на чело племена Дробњака 1340. године. Мој прадеда Шуле је у договору са Новицом Церовићем „уредио“ убиство Смаил-аге – каже Петар. – Рођен сам као тринесто дете оца Богдана и мајке Софије (рођене Елек, из чијег рода су Ђурановићи у Голији код Никшића који славе Аранђеловдан, а спадају у племе Озринићи), на Петров дан 1952. године (зато ми је по свецу име), и то у штали, у јаслама! В. Кадић Извор: Новости РАСЕН www.srpskaistorija.com/srpski-rodoslovi-stari-dva-po-milenijuma/
