Мамурлук на совјетски начин: како се пило пиво у СССР-у
Извор: Николај Адамович/ТАСС
Пре револуције у Руском Царству производиле су се различите врсте пива углавном према западним стандардима: Венское (Беч), Мунхенское (Минхен), Пилсенер (Плзен), Баварское (Баварска), Клумбахское (Клумбах), Богемское (Бохемија). После 1917. године, „буржујска“ имена за пиво замењена су совјетским. На пример, Венское је постало Жигулевское (Жигули), Пилсенер – Руское, а Минхенско – Украинское.
Радници у московској пивари , капацитета преко 10.000 боца на дан, 1991. година. Извор: Генадиј Хамељанин/TAСС
Осам основних типова пива, свако са различитим процентом алкохола, произвођено је у СССР-у: Жигулевское, Руское, Московское, Украинское, Ленинградское, Портер, Мартовское и Карамелное.
Конобарица у Гамбринус бару,1967. година. Извор: РИА Новости
У совјетским републикама су се такође правили посебни локални брендови, као на пример Бакинское специалное (Баку), Јереванское темное, Минское, Ферганское и много других. Укупно преко 350 врста пива производило се у Совјетском Савезу. „Наравно, много брендова копирало се узајамно“ објашњава Павел Јегоров, аутор вебсајта nubo.ru.
У Совјетском Савезу било је доступно флаширано и точено пиво. Флаширано се обично пило код куће за викенд. Уколико би неко желео точено пиво, морао га је купити на киоску, којих је било практично свуда. Лети је служено хладно, а зими вруће пиво. Совјетски грађани могли су да пиво купе и на штандовима уличних продаваца, сличним онима на којима се точио квас.
СССР 1987. Извор: Николај Адамович. Иван Куртов/TАСС
Пиво се куповало углавном ујутро, пошто су се продајни пунктови затварали у другој половини дана. Људи су били спремни да са посудама разних димензија и облика дуго стоје у реду да добију свеже пиво. Док су стајали у реду људи су обично грицкали суву рибу.
Из филма Покровска капија. Извор: Kinopoisk
Совјетски грађани који нису желели да пију пиво на киоску носили су га кући. Уз пиво се обично служио суви шаран. Онај ко је желео нешто јаче у пиво је додавао вотку. Мешавина пива и воткe била је познатa као Јорш (груби) коктел.
Ресторан Чајка, Лењинград 1990. године. Извор: Јуриј Белински/TAСС
Барови у СССР-у почели су да се отварају у седамдесетим. Сама реч „бар“ била је иновативна, звучала је тако западно. У оваквим симпатичним местима служено је точено пиво, храна типична за барове, а они који су имали среће понекад су могли да наруче и америчке цигарете. Током анти-алкохолне кампање, спровођене средином 80-тих година, баровима је било дозвољено да и даље точе пиво, које сматрано мањим злом од вотке.
Баварско пиво произведено у руској пивари. Извор: Владимир Веленгурин/TAСС
Када је постојало само неколико врста пива у земљи, оно се продавало свеже, са кратким роком употребе. Из овог разлога углавном су локални произвођачи продавали пиво у граду, а неки други бренд није било лако пронаћи. Тешка времена!
Пивара у Краснодарском крају, 1. фебруар 1991. Извор: Владимир Веленгурин/TAСС
Пива у лименкама готово да није било. Тек средином седамдесетих, у сусрет летњој олимпијади у Москви, произвођено је пиво Золотое кольцо (Златни прстен) у лименкама. Међутим, пошто је метал тада био веома скуп, производња пива у лименкама после олимпијаде убрзо је обустављена.
Рудари са пивом,1977 година. Извор: Игор Костин/РИА Новости
У Совјетском Савезу могло се купити пиво из „братских“ земаља, као што су Пољска и Чехословачка, али у ограниченим количинама. Увозно пиво постало је доступније тек када је пала „Гвоздена завеса“, а многи светски познати брендови почели су да се по лиценци производе у руским пиварама. Ипак, Жигулевское је и даље најпопуларније пиво у Русији.