Драган Милашиновић Александар Вучић говори да је «дијалог» потребан. Међутим, он је потребан само њему. Зато што је управо он, кршећи Резолуцију № 1244 и сопствени Устав, потписао такозвани Бриселски споразум Ања Филимонова, интервју за EADaily Вучићев предлог за “унутрашњи дијалог” добија све већи број “присталица”. И полако добија форму прецизно разрађеног манипулативног плана. Већ се може назрети механизам пласирања жељених идеја. И обрачуна са неистомишљеницима. Испочетка, гласно су га подржали само Шиптари – Хашим Тачи, Азем Власи, Беџет Пацоли и сва остала свита. Наравно и његов пријатељ Еди Рама, који је његов “ауторски текст” пренео на своју фејсбук страницу и прогласио га за “причу дана”. Допала им се идеја. Али, зашто би се Шиптарима допадао српско-српски “дијалог” о Косову, ако већ не знају да ће исход бити у њихову корист? Уз Шиптаре Вучићев предлог подржали су и гласноговорници његове странке, али то му дође исто. Па Расим Љајић, Тибор Варади, Чедомир Јовановић… А климнула је и Јелена Милић. Но, десила се и једна чудна ствар. Јако чудна. Патријарх српски, господин Иринеј, најблаже што је могао, упозорио је власти да не би смели поклонити Косово. „Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење KиМ, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити“ – изјавио је он. Сваки искрени патриота обрадовао се овој изјави, мада је очикивао више оштрине. Али, ма како деловала стидљиво, готово снисходљиво, ипак је давала неку наду. А онда је, наводно, из патријарховог “Кабинета” дошао класичан деманти. “Званичан став Српске православне цркве поводом јавног позива председника Александра Вучића на унутрашњи дијалог о будућности Косова и Метохије одредиће Свети архијерејски синод. Синод је једино меродавно тело које тај став може донети, али тек када у седиште СПЦ буде стигао званични позив за учесће у дијалогу. Тек тада би се о томе изјашњавале владике и утврдио званични став Српске православне цркве.” – речено је из тог “Кабинета”.(2) Оваква реакција незамислива је чак и за иоле организованију политичку партију. Замислите шта би се десило да Вучића демантује његов кабинет или главни одбор СНС-а. Да неко од њих напише како, рецимо за иницирање “унутрашњег дијалога”, није надлежан он већ тело изнад. Или да се неко из Љајићеве партије изјасни на његову јуче изнету визију Вучићевог предлога. То је незамисливо чак ни за Вулинове “социјалисте”. Али Патријарху се десило. И то не први пут. Та прича о “Кабинету” већ је позната из Патријархове посете Русији, 2013. године. И тада се поводом једне изјаве Патријарха огласио “Кабинет”. А тај “кабинет” је, зна се, Иринеј Бачки, црквени Беба Поповић (ако грешим грех на моју душу), који је на жалост и срамоту Цркве, потпуно узурпирао функцију Њеног портпарола, о чему ћу и опширније писати. Његов папски прстен, екуменистичка и проевропска опредељења позната су још из времена када је Вучић по зидовима лепио табле са натписом “Улица генерала Ратка Младића”. А то је давно било. Но, овде је суштина, шта се заправо дешава унутар СПЦ? Одакле било коме право да реагује на лични апел српског Патријарха? Он нигде није ни рекао да износи став Цркве. Да се ово десило унутар неке политичке странке било би јасно да је нека фракција покушала пуч и да ће се то завршити у најмању руку цепањем странке. Али, шта са Црквом?! _____________________________________ www.blic.rs/vesti/politika/patrijarh-irinej-ono-sto-se-pokloni-zauvek-je-izgubljeno-zato-ne-smemo-pokloniti/wlwpsk7 www.nspm.rs/hronika/kabinet-patrijarha-irinineja-zvanican-stav-spc-o-dijalogu-o-kim-utvrdice-sinod-kad-dobije-poziv.html
