Борис Степанов Немачке власти су спремне да казне нарушиоце протеста до којих је дошло у току недавног самита Г-20. Испоставило се да ће се у Хамбург из иностранства сакупити хиљаде људи, спремне за вршење насиља. И углавном би то били радикали из Северне и Јужне Европе. Они су правили барикаде, стражу гађали пиротехником, боцама и димним бомбама, палили аутомобиле, ломили стакло по продавницама, пљачкали банкомате. Антиглобалисти су Хамбург окупирали на три дана. Њима се супротставило приближно 20.000 полицајаца. На велику жалост, они нису успели да се изборе са левим екстремистима, који су их по бројности превазилазили. Преко дана је све изгледало мирно, а ноћу је долазило до уличних борби. Међу првима је настрадао салон аутомобила „Порше“ који је цео изгорео са свим својим елитним и скупим аутомобилима. Спаљене су десетине бутика, апотека и пословних просторија – свега што се обично налази у приземљима зграда. Губици које је претрпело становништво се процењују на милионе евра. Резултати штете се још увек пребројавају. Највише је настрадало полицајаца – рањено је и повређено пет стотина њих. Екстремисти су, природно, прошли много блаже: 186 их је приведено, а од њих 119 ухапшено. Баханалије антиглобалиста полиција је покушавала да разбије воденим топовима, сузавцем, љутим спрејевима. Али пијану и разуздану гомилу је то смо дражило. Трговци кокаина и марихуане су у та три дана „хамбуршког јавашлука“ зарадили стотине хиљада евра. За дрогу су се грабили и никоме нису сметале високе цене. Посебно много радикала је допутовало из Скандинавије који су се удружили са оним хамбуржанима који су већ били по злу чувени, и са доказаним бандитима. Прикривајући се антиглобалистичким паролама, ти Скандинавци и Немци су газили све пред собом. Они су се једноставно наслађивали оним што се дешава, осећали су своју надмоћ и читавој Немачкој су показали колико садашњи протестни покрет подсећа на савремени тероризам. Сада у Немачкој многи постављају питање – зашто је Меркелова за самит одабрала баш Хамбург? То је лучки град, у њега се може стићи са више страна и практично га је немогуће потпуно обезбедити. Можеш да довучеш и цео Бундесвер, и сву полицију Немачке. Радикали ће својим утабаним стазама и у малим групама да се пробију до града, а затим, пошто се збију у чврсту песницу почеће да мељу све што им се нађе на путу. Западни медији не искључују да је госпођа Меркел уочи јесењих избора пожелела да покаже бирачима – и присталицама, и противницима, да данас леви радикали делују уједињено и дрско. Нападе су организовали тренирани борци који су за битку у Хамбургу почели да се припремају још пре више месеци. Сви њихови поступци против полиције су били планирани идеално. А што је најважније – они нису по социјалним мрежама крили за какву се битку припремају. Тако да уколико се за јесење изборе десни и леви радикали уједине Немачку чекају велики потреси. Зато се чини да је госпођа Меркел избором Хамбурга за место одржавања самита Г-20 свесно хтела да упозори: немојте се играти са екстремистима, јер то је опасно за све. Да ли су то Немци схватили за сада је тешко рећи. Ипак – септембар ће врло брзо.
