Дивљи коњи и гладни огањ: Експедиција у Јужни Сибир
Авантура почиње! Ако још увек мислите да је Сибир само мочвара са лошим путевима и мрким медведима који вребају иза сваког жбуна, погледајте овај пут у Тјуменској области дуж реке Ишим.
Извор: Максим ТарасовНаше одредиште је мало село од двадесетак јурти на платоу стешњеном између врхова планинског венца Кузњецки Алатау. То је музејски комплекс „Хакаски Ал“. У 19. веку су многобројне породице јужносибирских номадских сточара Хакаса живеле у сличним јуртама. Можете и да преноћите у једној од њих.
Извор: Максим ТарасовМештани су замолили нашег фотографа Максима Тарасова да пронађе њиховог несталог коња помоћу свог квадрокоптера са камером, и ево шта је он снимио:
Извор: Максим ТарасовТуристе дочекују девојке у хакаској народној ношњи. Хакаси су је носили до средине 20. века, а онда су и они прешли на европски начин одевања. Данашњи Хакаси облаче народну ношњу поводом породичних и националних празника Тун Пајрам (празник првог ајрана – хакаског напитка од укисељеног млека) и хакаске нове године Чил Пази.
Извор: Татјана ЖуковаУ јуну летње врућине на алтајској земљи већ увелико диктирају своја правила. Са стране изгледа као да је вода у планинској реци хладна, а испоставило се да је веома топла.
Извор: Татјана Жукова Пре 400 година су на Алтају, на обалама Телецког језера, живели Тјољоси, овдашњи народ туранског порекла. Били су номади и бавили се сточарством. Њихови потомци су Алтајци, који овде још увек живе.
Туристичке маршруте у правцу Алтајских планина пролазе преко Телецког језера. Пут дуж језера почиње у селу Артибаш и води до долине реке Чулишман, а такође до локалитета „Камене печурке” и каскадног водопада Учар високог 160 метара (то је иначе највећи водопад на Алтају).
Извор: Татјана Жукова
Овдашњи предусретљиви четвороноги водич може вам организовати екскурзију око језера.
Извор: Татјана Жукова Шорачки шаман врши свој обред. Шорци су народ чији су преци у целом Сибиру били познати по вештини ливења гвожђа. Они сматрају да се свет дели на три сфере: небо (или јурта Улхи), средњи свет (или јурта Орти) и земља злих духова (јурта Ејни). Људи живе у средњем свету, а шамани помоћу огња комуницирају са другим сферама. Шаман поред ватре оставља фине послужавнике са укусним слаткишима и комадима хлеба, како би тиме стекао благонаклоност духова.
Извор: Татјана Жукова „Господарица тајге“ је скулптура Дашија Намдакова. Она је симбол Планинске Шорије која се налази на тромеђи планинских венаца Алтај, Сајан и Кузњецки Алатау. Рогови лоса и пламенови жртвеног огња у здели коју држи девојка украшени су сунчевим симболима са приказима који симболизују изобиље, а све је стилизовано тако да подсећа на древне цртеже на стенама.
Извор: Татјана Жукова Телецко језеро је један од центара туризма и рекреације у Алтајском крају. Оно је унето на листу светског наслеђа Унеска као део Златних планина Алтаја. Овдашњи житељи за Телецко језеро кажу да је оно „млађи брат Бајкала“. Ово језеро није толико дубоко као Бајкал, али је вода у њему исто толико добра као бајкалска. У фебруару је најбистрија и тада је прозирна до дубине од 15,5 метара.
Извор: Татјана Жукова