Београд – На почетку 2017. резултати српске привреде су погоршани у неколико области, док су спољни дефицит и инфлација повећани, оцена је аутора новог броја „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке (ФРЕН). Раст спољног дефицита и инфлације углавном је последица кретања цена на светском тржишту, тако да су ова погоршања привремена, успоравање раста привреде последица је институционалних слабости, које су се најдрастичније испољиле у електропривреди. Добре резултате Србија је на почетку ове године остварила у јавним финансијама, а одређена побољшања и на тржишту рада. Аутори „Кварталног монитора” посебно указују да је изостао значајнији напредак у реформама. Поред осталог и због одржавања председничких избора. Они закључују да учестали избори у Србији имају знатно негативније последице, него у земљама функционалне тржишне привреде. „Привредни раст у првом тромесечју 2017. од 1,2 одсто, у поређењу са истим периодом претходне, најнижи је у последњих годину дана и један од најнижих у Европи у том периоду“, казао је Милојко Арсић, уредник „Монитора”. „Мада још постоји могућност да се у преосталом делу године убрза раст и достигне планирана стопа од три одсто, пропуштена је прилика да раст у овој години буде већи од планираног, што ће постићи многе земље у Европи“. Лоше управљање јавним предузећима испољило се у паду производње у електропривреди у првом кварталу око 15 одсто. Међутим, и да није било проблема у ЕПС-у, Србија би у том периоду остварила раст од два одсто, сматра Арсић, што је двоструко мање од просека земаља централне и источне Европе у том периоду. То указује да постоје и други проблеми који ометају раст њене привреде: слаба заштита својине и уговора, висока оптерећеност приватног сектора компликованим процедурама, висока корупција, слаба конкуренција, сива економија, неизграђена инфраструктура и друго. Главна ограничења за раст привреде су у привредном амбијенту и она се не могу превазићи фискалном и монетарном политиком. Инфлација је убрзала почетком 2017. године, али анализа „Монитора” показује да је ово убрзање већим делом било сезонског повећања цена воћа и поврћа и раст цена нафте. У експозеу мало о привреди Милојко Арсић је приметио да је мандатарка за састав Владе Србије Ана Брнабић у експозеу у први план ставила техничко-процедуралне аспекте реформи, економске политике и додатну едукацију. Док су у другом плану остали општи услови пословања привреде. Повишице од пет-шест одсто Плате и пензије у Србији не би требало повећати више од пет-шест одсто, у складу са растом производње и инфлације, рекао је јуче Милојко Арсић. Њихов раст требало би да прати раст производње и инфлације. „Ове године привредни раст би могао да буде 2,5 до три одсто, а толико и инфлација, што значи да плате и пензије треба повећати око пет-шест одсто”, рекао је Арсић. А. Микавица / Политика www.vaseljenska.com/ekonomija/privredni-rast-srbije-medju-najnizim-u-evropi/
