Београд – Да ли смо и у Србији дошли у фазу да нам млади, што би рекао Бора Чорба, пију дрогу с ногу. У корак са развијеним светом, док неком праве посао и не знају шта их чека у раљама „крокодила“. Грех и на душу медија који се огласе само када у томе виде сензацију. Вест да су ових дана токсиколошке анализе десетогодишњег детета на ВМА показале присуство психоактивне супстанце (ТХЦ) која се налази у марихуани и да су, такође на ВМА, лечена два пацијента која су користила дрогу „крокодил“, показује да, данас, на међународни Дан борбе против дроге немамо баш чиме да се похвалимо. То што пратимо светске трендове у овоме далеко је од похвалног. Пoјава десетина нових психоактивних супстанци забележена је у последњих десет година, посебно у Западној Европи и Америци. Економска криза је, очигледно, оставила трага и у овој области пословања, али и на чињеницу да је то био одговор на сузбијање тржишта наркотицима, кажу стручњаци. Синтетичке дроге брзо се „прилагођавају“ тржишту, знатно су јефтиније, лаке су за кријумчарење, а полицији тешке за проналажење, каже за Спутњик члан Међународне полицијске асоцијације и бивши председник Међународне асоцијације за борбу против наркотика Марко Ницовић. Јавност је о томе мало зна, по правилу тек када нечији трагичан случај добије третман медијски занимљивог, како је то било приликом лечења девојке која је користила „крокодил“. Реч је о изузетно токсичној дроги која изазива велику смртност. У Европи је за две године регистровано 30.000 смртних случајева. Код нас се појавила пре четири године, и по речима начелница Центра за контролу тровања ВМА проф. др Славице Вучинић, веома је токсична зато што садржи органске раствараче, фосфор, киселине, тешке метале који доводе до пропадања ткива и на крају до његовог распадања. Назив „крокодил“ је и добио зато што кожа почиње да пуца и временом почиње да личи на крокодилску, а када се и ткиво распада поприма његову зелену боју. За разлику од осталих наркотика, „крокодил“ или „сиротињска дрога“, како је још зову јер је три пута јефтинија од хероина, већ после седам-осам месеци показује видљиве промене на кожи. Највише за две године доводи до најтежег стања, практично до отпадања меса са костију, јавља се гангрена и следи смрт. Настала 2002. у Сибиру у Русији, где, по неким подацима, од ње сваке године умре 30.000 наркомана, прави се у кућној радиности. Ницовић каже да је њена највећа производња у Пољској, Украјини, Молдавији, у „дивљим“ кућним лабораторијама. Каже да су компоненте за њу попут кодеина, фосфора, јода, бензина и тешких метала легалне и лако доступне на тржишту. Могу се набавити у радњама хемијских производа. Јавност је о томе мало зна, по правилу тек када нечији трагичан случај добије третман медијски занимљивог, како је то било приликом лечења девојке која је користила „крокодил“. Реч је о изузетно токсичној дроги која изазива велику смртност. У Европи је за две године регистровано 30.000 смртних случајева. Код нас се појавила пре четири године, и по речима начелница Центра за контролу тровања ВМА проф. др Славице Вучинић, веома је токсична зато што садржи органске раствараче, фосфор, киселине, тешке метале који доводе до пропадања ткива и на крају до његовог распадања. Назив „крокодил“ је и добио зато што кожа почиње да пуца и временом почиње да личи на крокодилску, а када се и ткиво распада поприма његову зелену боју. За разлику од осталих наркотика, „крокодил“ или „сиротињска дрога“, како је још зову јер је три пута јефтинија од хероина, већ после седам-осам месеци показује видљиве промене на кожи. Највише за две године доводи до најтежег стања, практично до отпадања меса са костију, јавља се гангрена и следи смрт. Настала 2002. у Сибиру у Русији, где, по неким подацима, од ње сваке године умре 30.000 наркомана, прави се у кућној радиности. Ницовић каже да је њена највећа производња у Пољској, Украјини, Молдавији, у „дивљим“ кућним лабораторијама. Каже да су компоненте за њу попут кодеина, фосфора, јода, бензина и тешких метала легалне и лако доступне на тржишту. Могу се набавити у радњама хемијских производа. „То би био добар начин да се са младима комуницира на те теме, јер они као ауторитете често отпишу и професоре и родитеље, поготово када је реч о нечему што им је искуствено гледано непознаница. Врло је важно деци предочити да је радозналост потпуно у реду али да се она може каналисати и на друге начине, а не кроз испробавање супстанци које могу да их трајно и неповратно оштете“, истиче психолог. Уз опаску да се тога сетимо тек када се катастрофа догоди, она је мишљења да нам је потребна и озбиљна медијска кампања која би морала да пошаље поруку родитељима и педагозима да то нису ствари које се догађају другој деци. „Оног тренутка када родитељи постану свесни да је то нешто што се може догодити њиховом детету сензибилисани су за другу врсту реакције. Овако остају на становишту: Не, то моје дете никада не би радило“, скреће пажњу Јанковићева и истиче да акција треба да буде систематска. „И да што мање буде афирмативних коментара и примера тих естрадних звезда које троше разне супстанце, а ето није им ништа“, каже Јанковићева за Спутњик. Мира Канкараш Тркља / Спутник.рс www.vaseljenska.com/vesti/u-celjustima-krokodila-srpski-osnovci/
