Београд – Резултати анкете о радној снази у првом кварталу ове године показали су да је у Србији било 79.200 мање запослених него у претходном кварталу, док је незапослених више 43.000. Пад запослених знатнији је у неформалној сфери – где их је за 66.600 мање, и то пре свега у пољопривреди, због смањеног обима сезонских радова. Пад запослености негативно се одразио на незапосленост и неактивност, а то је утицало на повећање стопе незапослености за 1,5 процентних поена и стопе неактивности за 0,5 процентних поена. Овом анкетом добијени су одгвори на различита питања – од година старости запослених и незапослених, формалног и неформалног запослења… Резултати показује да је, у поређењу с првим кварталом прошле године, значајно смањена незапосленост – јер је незапослених мање 149.300 и стопа незапослености је смањена за 4,4 процентна поена. Формална запосленост повећана је за 99.400 и то углавном у прерађивачкој индустрији и услугама смештаја и хране, док је стопа неформалне запослености нижа за 1,3 процентна поена. Анкетирано 11.915 домаћинстава Анкетом је било обухваћено око 14.850 домаћинстава, анкетирано их је 11.915, односно одговор је добијен од 28.730 особа старости 15 и више година. Иначе, анкета о радној снази је најобухватнији и једини међународно упоредиви инструмент за праћење кретања на тржишту рада, којом се региструју демографске и социоекономске карактеристике становништва старијег од 15 година. Главни циљ ове анкете је оцењивање обима радне снаге, однсоно запосленог и незапосленог становништва, при чему се под запосленошћу подразумева рад и у формалном и у неформалном сектору. Подаци о запослености, незапосленсоти и активнсоти младих људи требало би да забрину надлежене. Наиме, забележен је позитиван тренд повећања запослености и смањења незапослености младих од 15 до 24 године, али смањење стопе незапослености за 7,1 процентни поен, у односу на исти период прошле године, нажалост није само резултат смањења броја незапослених, већ и негативног демографског тренда и, последично, све мањег популације узраста од 15 до 24 године. Повећан је и удео младих између 15 и 24 године који нити раде нити су у било каквом систему образовања у укупној популацији и то за 2,2 процентна поена у односу на претходни квартал и износи 18,7 одсто. Код оних старих од 15 до 29 година старости ова стопа је 24,2 одсто, што практично значи да готово четвртина младих тог узраста представља неискоришћени људски ресурс, и са аспекта рада и са аспекта образовања. С друге стране, половина новозапослених у истом периоду су особе старије од 55 година, док је незапосленост најзначајније смањена у категорији од 25 до 44 године. У периоду од првог квартала прошле године до првог кватрала ове, и раст запослености и пад незапослености, готово у целости, забележени су у Београдском региону и Војводини, док је у јужној и источној Србији повећана неактивности становништва. Стопа запослености за становништво старости 15 и више година износи 44,2 одсто, при чему је стопа запослености код мушкараца 51,5 одсто, а код жена 37,5 одсто. Највећа стопа запослености је у Београдском региону – 46,6 одсто, затим у Шумадији и западној Србији – 45,7 одсто. У Војводини је ова стопа 43,5 одсто, а најнижу вредност има у јужној и источној Србије – 40,7 одсто. Стопа неформалне запослености нижа је и у односу на претходни квартал и у односу на исти квартал претходне године. Ова стопа на нивоу свих делатности износи 19 одсто, при чему две трећине неформалног сектора чини запосленост у пољопривредним делатностима. Стопа незапослености за становништво старости 15 и више година износи 14,6 одсто, а проценат је веома сличан за мушкарце и жене – око 15 одсто. По регионима, ова стопа је највећа у јужној и источној Србији – 17,2 одсто, у Шумадији и западној Србији износи 14,7 одсто, у Војводини је 13,6 одсто, а најнижа стопа незапослености је у Београдском региону – 13,2 одсто. . Д. Млађеновић / Дневник www.vaseljenska.com/ekonomija/manje-mladih-bez-posla-jer-ih-je-sve-manje-manje/
