Nema formalne odluke o zamrzavanju sredstava Srbiji, potvrđeno iz EU

Nema formalne odluke o zamrzavanju evropskih finansijskih sredstava Srbiji potvrdila je Evropska komisija.

"Nije bilo odluke o zamrzavanju sredstava ili nečeg sličnog", potvrdio je portparol Komisije Markus Lamer.

"Evropska komisija kontinuirano procenjuje da li su ispunjeni relevantni uslovi za podršku u okviru finansijskih instrumenata EU. Ovo je deo uobičajene implementacije ovih instrumenata i primenjuje se tokom celog procesa, uključujući i kada je u pitanju Plan rasta u fazi svakog zahteva za plaćanje", dodao je briselski portparol.

On je ponovio zabrinutost evropskih institucija zbog usvajanja pravosudnih zakona, te je naveo da se očekuje od Srbije da u potpunosti primeni mišljenje Venecijanske komisije o ovom zakonodavstvu.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je 30. aprila izjavila da je Komisija stopirala isplatu finansijskih sredstava zbog spornih pravosudnih zakona.

"Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa i dokle god to ne popravi, neće moći da dobije finansijsku podršku EU", izjavila je komesarka Kos govoreći na Univerzitetu u Friburu u Švajcarskoj.

Sporni, takozvani "Mrdićevi zakoni", usvojeni u januaru ove godine, za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u procesu integracija Srbije ka EU. Komesarka Kos je i ranije u više navrata upozoravala da ovi zakoni ograničavaju nezavisnost pravosuđa.

Venecijanska komisija je 24. aprila ocenila da se nedavnim izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva.

Ovo ekspertsko telo Saveta Evrope izdalo je Srbiji devet preporuka kako da otkloni nedostatke. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmene.

Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine.

To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka.

Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri.

Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra.

Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam odsto od celokupne dodeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra.