Zašto su nade da Kina može da pogura Iran ka miru možda uzaludne?

Kada je specijalni izaslanik Kine za Bliski istok nedavno živopisno opisao opasno kopneno putovanje kroz ratnu zonu, to je odstupilo od suvoparnih formulacija i šablonskih mirovnih planova koje često koriste diplomate te zemlje.

"Zatvaranje vazdušnog prostora u nekim zemljama koje smo posetili dovelo je do otkazivanja letova, primoravajući nas da putujemo automobilima. Usput smo čuli sirene za vazdušnu opasnost i bili svedoci presretanja raketa", rekao je Žaj Đun novinarima u Pekingu krajem marta, prema navodima lista Čajna dejli (China Daily), glasila Komunističke partije Kine na engleskom jeziku.

Njegovi navodi nisu mogli biti nezavisno potvrđene, ali Žajevo putovanje kroz zemlje Persijskog zaliva podvuklo je intenzivno interesovanje Kine za brz kraj rata SAD i Izraela s Iranom – i neistraženu teritoriju koju on predstavlja za Peking.

Od tada, američka blokada Irana je možda dodatno pojačala želju te zemlje da smiri tenzije, ponovo otvori brodsku saobraćaj i nastavi trgovinske tokove. Komentari samog američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) sugerišu da je pritisak Kine u poslednjem trenutku doveo do odluke Irana da prihvati dvonedeljni predlog o prekidu vatre u čemu je posredovao Pakistan.

Izveštaji Njujork tajmsa (The New York Times) i Vašington posta (The Washington Post), pozivajući se na iranske zvaničnike, takođe ukazuju na kineski pritisak iza kulisa da Teheran odustane od eskalacije.

Ipak, iako je Kina verovatno najvažniji saveznik Irana, možda nema potpune diplomatske i ekonomske poluge uticaja da primora Teheran na ustupke, rekli su stručnjaci koji su govorili za RSE. Takođe, možda okleva da deluje kao smislen posrednik za mirovni dogovor.

Poluge ne funkcionišuNa papiru, Kina ima niz poluga uticaja koje može da upotrebi na Iranu u okviru pokušaja da ga primora za pregovarački sto.

Ona kupuje oko 90 odsto iranske nafte i prodaje toj zemlji mnoge proizvode. To je 2024. uključivalo motore i delove vozila, medicinsku opremu, metale, tekstil, seme suncokreta i hemikalije, pokazuje Atlas ekonomske kompleksnosti Univerziteta Harvard. Budući da je iranska ekonomija pod snažnim sankcijama, te veze su ključna ekonomska linija spasa za Iran.

"Pretpostavljam da Kina vrši pritisak iza kulisa, još više nego što je to bio slučaj pre možda nedelju ili dve nedelje (pre američke blokade). Ali postoje ograničenja koliko taj pritisak može da postigne", rekao je za RSE Ali Vajn (Wyne), viši savetnik Međunarodne krizne grupe u Vašingtonu.

"Kada se borite za opstanak i spoljna strana traži da budete uzdržani, traži da budete obazrivi, mislim da je vaš odgovor: 'Pa... priterani smo uza zid'", dodao je on.

Andrea Đizeli (Andrea Ghiselli), stručnjak za Kinu s Univerziteta Ekseter, koji je trenutno u Šangaju, izrazio je sličan stav. On je ukazao na to da bi bilo potrebno vreme da bi se to ostvarilo.

"Ako bi Kina želela da izvrši pritisak na Iran, na primer, tražeći veći popust na naftu ili smanjenjem kupovine nafte ili uskraćivanjem kakvog god drugog proizvoda koji prodaje Iranu, mogla bi", rekao je on za RSE. "Istovremeno, za tango je potrebno dvoje, zar ne? Tu su i Iranci."

"U ovom trenutku, prioritet za Irance je da reše problem koji imaju pred sobom, a ne da razmišljaju o tome šta bi Kina mogla ili ne bi mogla da uradi jedan ili dva meseca kasnije", dodao je Đizeli.

Tu je i diplomatska poluga. Peking je, zajedno s Moskvom, glavni saveznik Irana u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je poslednjih nedelja imao niz telefonskih razgovora sa svojim kolegama, rekla je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning, dok Peking hoda po tankoj liniji između korišćenja diplomatskih odnosa za postizanje dogovora i izbegavanja uplitanja u sukob.

Đizeli je rekao da bi uskraćivanje takve podrške bio "ekstremni scenario". To bi imalo manji uticaj od ekonomskih mera, a Kina nije rada da naruši svoje odnose sa saveznikom s kojim, kako je istakao Vajn, deli nezadovoljstvo Vašingtonom.

Kina ima vremena, ali ne zauvekKao najveća svetska izvoznica, Kina ima jasan interes da se ponovo otvori Ormuski moreuz. Njegovo zatvaranje izazvalo je ogromne poremećaje u globalnoj ekonomiji i ozbiljno bi smanjilo potražnju za kineskim proizvodima ako se dugoročno nastavi.

Oko 40 odsto kineske nafte i 30 odsto njenog uvoza tečnog prirodnog gasa takođe prolazi kroz moreuz, uključujući i iz zemalja Persijskog zaliva koje je Iran poslednjih nedelja napadao raketama i dronovima.

Iako Kini velike strateške rezerve nafte – nagomilane prošle godine kada su cene bile niske – kupuju vreme, ona će morati ponovo da poveća uvoz u roku od dva do tri meseca.

To ističe još jedan aspekt kineske dileme. Iako je Iran koristan saveznik, odnosi s drugim igračima na Bliskom istoku su takođe izuzetno važni.

"Kina želi da održi dobre odnose i sa Iranom i sa zalivskim zemljama", rekla je za RSE Erika Dauns (Erica Downs), viša istraživačica na Univerzitetu Kolumbija s fokusom na kineska energetska tržišta. "Smatram da su zalivske zemlje važnije Kini zbog ekonomskih veza Kine s njima."

"Ovo uključuje ne samo uvoz nafte i tečnog prirodnog gasa, već i sve projekte obnovljivih izvora energije koje su kineske firme razvile i razvijaju u zalivskim zemljama", dodala je ona.

Kina je takođe uložila ogromna sredstva u infrastrukturu u zalivske zemlje, uključujući u luke, industrijske komplekse i postrojenja za desalinizaciju. Neka od tih ulaganja su pogođena u iranskim napadima.

Priča Žaj Đuna o avanturističkom putovanju kroz region podsetnik je na to kako je Kina nastojala da održi veze s tim zemljama čak i dok ih je njen saveznik bombardovao. Ove nedelje, prestolonaslednik Abu Dabija, šeik Haled bin Mohamed Zajed Al Nahjan, bio je na razgovorima u Pekingu.

"Mora da je bio neprijatan sastanak", rekao je Đizeli. "UAE je veoma blizak ekonomski partner, a ipak je na suprotnoj strani... (Kinezi) ne žele da biraju."

Ipak, ne izabrati stranu može postati sve teže.

Kineska podrška Iranu – poput stavljanja veta na predlog rezolucije koji je Bahrein podneo Savetu bezbednosti UN 7. aprila – testira te odnose.

"Što duže traje ovaj sukob, što duže traje ova energetska kriza, to više Kina rizikuje da naruši svoja partnerstva sa zalivskim zemljama", rekao je Vajn. "Već je bilo teško balansirati pre ovog rata, održavati odnose s Iranom i zalivskim zemljama, ali to balansiranje će biti samo teže."

Faktor TrampJoš jedan ključni faktor koji nesumnjivo utiče na odlučivanje Kine je predstojeći samit s Trampom, koji se očekuje u Pekingu 14. i 15. maja.

Zasad izgleda da je pred samit odnos između Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga u dobrom stanju, barem prema rečima američkog predsednika.

"Kina je veoma srećna što trajno otvaram Ormuski moreuz. Radim to i za njih – i za ceo svet. Ova situacija se nikada više neće ponoviti. Pristali su da šalju oružje Iranu. Predsednik Si će me snažno, srdačno zagrliti kada stignem tamo za nekoliko nedelja", napisao je na društvenim mrežama 15. aprila.

Prvobitno zakazan za mart, sastanak je odložen posle vazdušnih udara SAD i Izraela koji su počeli rat s Iranom 28. februara. Dva lidera imaju o mnogo tome da razgovaraju, posebno o svojim aktuelnim trgovinskim i ekonomskim sporovima.

"Kina želi da se sukob reši što pre", rekla je Dauns. "Odnos Kine sa SAD je važniji od njenog odnosa s Iranom i u interesu Pekinga da Tramp bude srećan pre njegove posete Pekingu."