U Rusiji zabeleženo nešto što godinama nije viđeno: Primetan pad Putinovog rejtinga

Možda je razlog rasprostranjeni prekidi mobilnog interneta po naređenju države koji su poremetili živote miliona Rusa, pogotovo u Moskvi.

Možda su razlog ukrajinski napadi dronovima koji su poremetili planove Rusa za putovanja avionom i ozbiljno ograničili izvoz ruske nafte u Baltičkom moru.

Možda je razlog masovno uništavanje zaražene stoke koje je izazvalo ogorčenje poljoprivrednika u Sibiru.

Možda je razlog rat protiv Ukrajine, koji, uprkos obećanjima Kremlja o brzoj pobedi, besni već petu godinu, pri čemu ukrajinske snage drže Rusiju u gotovo pat poziciji, dok je broj mrtvih i ranjenih u ratu premašio 1,2 miliona.

Bez obzira na razlog, činjenica je da ruski predsednik Vladimir Putin nije toliko popularan kao nekada.

Poslednjih nedelja, niz istraživanja javnog mnjenja – uključujući dva koja su sproveli istraživači povezani s državom – zabeležio je pad podrške Putinu. FOM, čiji je glavni klijent predsednička administracija, moćno telo za kreiranje politike unutar Kremlja, zabeležio je najniži nivo javnog poverenja u Putina od septembra 2022. godine.

Pad rejtinga ne znači političku krizu za Kremlj; Putin ostaje neprikosnoveni lider zemlje. Zvaničnici Kremlja – pre svega predsednička administracija – godinama su frizirali izborne procese pokušavajući da stvore percepciju da Rusi imaju istinski izbor među svojim izabranim liderima, što se naziva "dirigovana demokratija".

Ipak, zvaničnici Kremlja su osetljivi na promene u javnom mnjenju, kažu stručnjaci, i sadašnju promenu interno ispituju zvaničnici administracije zaduženi za upravljanje političkim sistemom.

"To je vredno pažnje i to potkrepljuju i razni drugi 'događaji i incidenti'", rekla je Gulnaz Šarafutdinova, direktorka Instituta za Rusiju na Kings koledžu u Londonu, ukazujući na nedavni slučaj u kojem je učestvovao advokat poznat po žestokim napadima na protivnike Kremlja koji je završio u psihijatrijskoj bolnici pošto je kritikovao Putina.

Promenu raspoloženja moglo bi da objasniti nekoliko faktora, rekla je ona: poremećaji usled napada ukrajinskih dronova; poremećaji u radu aplikacija za razmenu poruka poput Telegrama, Vocapa (WhatsApp), kao i interneta; neispunjena očekivanja i neispunjena obećanja za mirovne pregovore za Ukrajinu koje su podržale SAD; opšti zamorom od produženog rata koji je sve primetnije utiče na ekonomiju.

"To ne znači da je revolucija na pomolu, ali porast tenzija nije dobar za Kremlj", rekla je ona.

"Još uvek nemamo dovoljno podataka da povežemo specifične društvene procese u određenim društvenim grupama s ovim silaznim trendom", rekao je Konstantin Gaze, sociolog iz Tel Aviva i bivši savetnik ruske vlade. "Ko je tačno umoran, razočaran ili ljut?"

"Videli smo velike intervencije u svakodnevnom životu – prekide interneta i ograničenja – ali takođe vidimo i trajniju tendenciju", rekao je on. "Rat prodire sve dublje i dublje u srce evropske Rusije. Dronovi, napadi na rafinerije nafte i tako dalje. Te stvari se vremenom akumuliraju."

Krave i tehnologijaGodinama su tehnološki regulatori – i bezbednosne agencije – pooštravali kontrolu nad internetom unutar Rusije, instalirajući opremu za nadzor, donoseći restriktivne zakone, prisiljavajući tehnološke kompanije da budu prodate vlasnicima povezanim s Kremljem i usporavajući sajtove i aplikacije koje se ne pridržavaju propisa.

Međutim, prošle godine, zvaničnici su pribegli isključivanju usluge mobilnog internet u većem broju regiona.

Kremlj je opravdavao prekide kao način da spreči ukrajinske dronove da za navigaciju koriste ruske mreže. Međutim, zajedno s ograničavanjem popularnih aplikacija poput Telegrama i Wocapa, poremetila su živote miliona ljudi, posebno u Moskvi.

Istraživanje koje je prošlog meseca objavio Levada centar, jedan od poslednjih preostalih nezavisnih anketara u Rusiji, pokazalo je značajan porast broja Rusa koji se suočavaju s problemima s internetom – i sve veći broj onih koji su nezadovoljni potezima vlasti da pritegnu Telegram i Vocap.

S druge strane, početkom februara, veterinarske vlasti u nekoliko sibirskih regiona naložile su karantin i ubijanje desetina hiljada krava i druge stoke, navodeći besnilo i još jednu veoma zaraznu bakterijsku bolest. Uzgajivači i stočari su se žalili, navodeći da je taj potez preteran i da uništava sredstva za život u siromašnijim gradovima i selima. Neki su se žalili da je nadoknada koja se isplaćuje za uništenu stoku nije adekvatna.

Nekoliko njih je protestovalo čak i na Crvenom trgu u Moskvi, što je danas redak politički čin.

Ruska ekonomija takođe upadljivo usporava, posle godina burnog rasta podstaknutog vladinim ratnim izdvajanjima. Inflacija je podigla cene, što je dovelo do naglog povećanja kamatnih stopa. Plate stagniraju.

Ne pominjite ratA tu je i rat u Ukrajini, koji je 24. februara navršio četvrtu godinu.

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je okončanje rata postavio kao prioritet kada je stupio na dužnost u januaru 2025. Njegovi specijalni izaslanici su se više puta sastajali s Putinom, a njegovi pregovarači su organizovali više rundi bilateralnih i trilateralnih razgovora.

Ipak, razgovori su zastali.

Delom su za to krivi američki i izraelski napadi na Iran koji su počeli 28. februara. Takođe su odgovorni i ruski tvrdi zahtevi za teritorijom i bezbednosnim garancijama, za koje Ukrajina kaže da su neprihvatljivi i potencijalno opasni.

Pored toga, ukrajinska vojska – uprkos tome što je manja i uglavnom neopremljena u pogledu artiljerije, municije i teškog naoružanja – sprečila je da ruske trupe brzo napreduju u ostvarivanju ratnih ciljeva Kremlja. Takođe je nanela astronomske gubitke ruskim snagama.

Prema anketama FOM-a, poslednji put je Putinov rejting značajno opao u septembru 2022. godine, sedam meseci od početka rata.

Tada je Kremlj shvatio da se rat neće brzo završiti – neki su predviđali da će Rusija pokoriti Ukrajinu za nekoliko dana ili nedelja. Putin je naredio veliku mobilizaciju, što je potreslo rusko društvo i izazvalo egzodus stotina hiljada ljudi iz zemlje.

Unutar Rusije, drugačiji stavovi su gotovo u potpunosti ugušeni. Jevgenij Prigožin, vlasnik restorana u Sankt Peterburgu koji je izgradio impozantnu privatnu plaćeničku vojsku, a zatim organizovao neuspelu pobunu 2023, bio je jedan od najglasnijih kritičara načina na koji se vodi rat. Poginuo je dva meseca kasnije u avionskoj nesreći za koju se veruje da je atentat.

Prošlog meseca, Ilja Remeslo, bombastični promoter Kremlja, pogodio je u živac javnost kada je objavio oštru kritiku o ratu i opštem stanju zemlje. Takođe je napao samog Putina, nazivajući ga ratnim zločincem uz tvrdnje da uništava Rusiju.

Manje od dva dana posle objavljivanja članka, Remeslo je primljen u psihijatrijsku bolnicu, mada nije jasno da li je to bilo dobrovoljno ili ne. Ne zna se gde je trenutno.

"Šta se sada desilo? Počela je savršena oluja", rekla je Jelena Koneva, sociološkinja i stručnjakinja za javno mnjenje, u komentaru koji je objavila Eho, poznata bivša moskovska radio stanica.

"Upravo sada, ova ogromna gomila snega zvana 'podrška Putinu' počinje da se topi. Neće se srušiti odjednom; topi se i topi i topi", napisala je ona. "To je postepena, zaista značajna promena. Ovo je prvi znak i ne može se zaustaviti daljom represijom – ima previše razloga."