Bolju reklamu niste mogli da sanjate, kaže koreditelj filma 'Gospodin Niko protiv Putina'

Čak i pre nego što je pokrajinski ruski gradski sud zabranio njegov film o indoktrinaciji ruske školske deca, i čak i pre nego što mu je vlada nalepila prezrivu etiketu "stranog agenta", Pavel Talankin je bio oduševljen.

Film "Gospodin Niko protiv Putina" osvojio je jedno od najvećih priznanja u filmskoj industriji samo nekoliko dana ranije: Oskara za najbolji dokumentarni film.

Sada, kada ga je vlada označila kao "stranog agenta", a njegov film zabranjen na sudu, ima još jedan razlog za slavlje.

"Sve što je zabranjeno dobija još više pažnje. Zapravo, to je savršena promotivna kampanja“, rekao je za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE). "Zabranjuju sve i svi to gledaju."

"Bolju reklamnu kampanju niste mogli ni da sanjate", rekao je u intervjuu 30. marta.

Rusi će morati da se potrude da vide 90-minutni film, koji je zasnovan na satima snimaka koje je Talankin napravio dok je radio kao učitelj u Karabašu, gradu u regionu Uralskih planina, oko 1.700 kilometara istočno od Moskve.

Međutim, u bioskopima i na ekranima računara širom sveta, film, koji je objavljen u januaru 2025. godine, naišao je na odjek, nudeći uvid u ruski obrazovni sistem i njegovu evoluciju od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

"S jedne strane je lepo, a s druge strane je neprijatno", rekao je on povodom odluke regionalnog suda u Čeljabinsku. "Lepo je, znate, ali pitanje je: zašto godinu dana kasnije? Mislim, nisu verovali u mene, ali su ga zabranili tek posle Oskara?"

Njegove bivše kolege, lokalne vlasti u Rusiji, ne mogu da veruju da se sve to dogodilo, rekao je on.

Talankin, koji se preselio u Prag 2024. godine, snimao je sate video snimaka učenika i nastavnika u školi Broj 1 u Karabašu. Video snimci su dokumentovali kako su nastavnici i uprava organizovali predavanja i prezentacije za decu, šireći propagandu Kremlja o ratu u Ukrajini, kao i šire vojne i političke stavove predsednika Vladimira Putina.

Časovi su obuhvatali teme poput "denacifikacije i demilitarizacije" – što su termini koje Kremlj koristi da opravda rat protiv Ukrajine – i prezentacije vojnika iz ozloglašene privatne plaćeničke kompanije Vagner.

Među Rusima, a da se ne pominju Ukrajinci, film – koji je režirao američki filmski stvaralac Dejvid Borenštajn (David Borenstein) – izazvao je i pohvale i kritike.

"Da li je to delo neustrašivog antiratnog aktiviste koji je prikupljao snimke u tajnosti?", napisao je Anton Dolin, filmski kritičar ruskog medija u egzilu Meduze. "Ili je to nemoralni trik koji je mogao da naškodi Talankinovim kolegama i učenicima?"

"Da li je to nefiltrirana istina o današnjem obrazovnom sistemu u totalitarnoj državi ili oportunističko smeće narcisa iz malog grada koji juri za Oskarom? Čin ljubavi, ili možda naručeni napad s mrziteljskog Zapada?"

Tokom svog govora kada je dobio Oskara, Talankin je uglavnom osudio sve ratove, ali su posmatrači primetili da je specifično izostavio pominjanje stvarnog rata koji je u srži filma i indoktrinacije Kremlja koja se uči ruskim školarcima: Ukrajine.

Na pitanje zašto, Talankin je objasnio da je njegov govor na ceremoniji Oskara napisan na osnovu poruka koje je dobio od učenika u Rusiji.

"Deca su očigledno to napisala", rekao je, misleći na širu antiratnu poruku, "i smatrali su da je važno to reći."