Zaobilaženje Kremlja: Jermenija i Azerbejdžan proširuju trgovinu, testirajući ruski uticaj

Dugogodišnji rivali Jermenija i Azerbejdžan povećavaju trgovinu na načine za koje analitičari kažu da bi mogli da podrže izgradnju mira, ublaže dugogodišnju blokadu Jermenije i postepeno oslabe ulogu Rusije u regionu dok je Moskva preokupirana ratom u Ukrajini.

Azerbejdžan je počeo da izvozi energetske proizvode u Jermeniju i služi kao tranzitna ruta za pšenicu iz Kazahstana i Rusije.

Jermenski zvaničnici dotle kažu da finalizuju listu industrijskih i poljoprivrednih proizvoda za izvoz u Azerbejdžan.

"Slažem se da Jermenija i Azerbejdžan deluju na način koji smanjuje uticaj Moskve na Kavkazu, mada ne znam u kojoj meri ruski faktor utiče na njihovu računicu", rekao je za RSE Džošua Kučera (Joshua Kucera), viši analitičar za Južni Kavkaz u Međunarodnoj kriznoj grupi.

"Sumnjam da je to sekundarno pitanje: Njihov prvi prioritet je da reše svoj sukob, a njihovi odnosi s Rusijom ili bilo kojom drugom silom su sekundarni u odnosu na to", dodao je on.

Dve susedne zemlje su bile u ratu više od tri decenije oko Nagorno-Karabaha, azerbejdžanskog regiona koji je uglavnom bio naseljen etničkim Jermenima. Zamah ka normalizaciji usledio je pošto je Azerbejdžan ponovo zauzeo Karabah 2023. i posle mirovnog samita u Vašingtonu u avgustu 2025. koji je pomogao da se prevaziđe zastoj.

Decenijama se Jermenija suočava sa delimičnom blokadom, pošto su njene granice zatvorili Azerbejdžan i njegov saveznik Turska. Pošto je Iran ograničen međunarodnim sankcijama, Jermenija se u velikoj meri oslanjala na Gruziju kao svoj glavni tranzitni koridor – posebno za trgovinu s Rusijom, svojim najvećim trgovinskim partnerom i dobavljačem osnovne robe.

Međutim, i Baku i Jerevan su zabeležili pogoršanje odnosa s Moskvom.

Jermenski premijer Nikol Pašinijan zamrznuo je učešće svoje zemlje u Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), savezu koji predvodi Moskva, dodatno udaljavajući zemlju od ruskog bezbednosnog kišobrana. A azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev oštro je kritikovao Moskvu zbog obaranja azerbejdžanskog putničkog aviona krajem 2024. godine.

Oba lidera su takođe podržala Trampovu rutu za međunarodni mir i prosperitet (Trump Route for International Peace and Prosperity – TRIPP), koridor potpisan u Vašingtonu prošlog avgusta, čiji je cilj povezivanje Azerbejdžana s njegovom eksklavom Nahčivanom, uz istovremeno smanjenje logističkog i političkog uticaja i Rusije i Irana.

U tom kontekstu, počinju da se oblikuju novi trgovinski tokovi između Jermenije i Azerbejdžana.

Nafta i gas: Iz Azerbejdžana i preko AzerbejdžanaTrenutno, roba iz Azerbejdžana u Jermeniju prolazi kroz Gruziju. Međutim, Ričard Giragosijan, osnivač Centra za regionalne studije u Jerevanu, ne isključuje mogućnost otvaranja direktne trgovine preko granice između Azerbejdžana i Jermenije.

"(S obzirom na) ono što vidimo s nedavnim dolaskom azerbejdžanskih aktivista civilnog društva preko graničnog prelaza u severnom regionu Tavuš, trebalo bi da očekujemo otvaranje pristupa putevima", rekao je Giragosijan.

Međutim, da bi se to dogodilo, "moramo da završimo razgraničenje i demarkaciju tog prolaza", rekao je za RSE Farhad Mamadov, direktor Centra za strateške studije, organizacije bliske azerbejdžanskoj vladi.

Uprkos naglom smanjenju trgovine s Rusijom, Moskva i dalje pokriva 35,5 odsto spoljne trgovine Jermenije prošle godine, pokazuje statistika jermenske vlade, a slede Kina (12,5 odsto) i Evropska unija (11,8 odsto).

Azerbejdžan je poslao svoje prve vozove s 22 vagona napunjenih benzinom u Jermeniju prošlog decembra. Sredinom januara, premijer Nikol Pašinijan je naveo na društvenim mrežama da je "premijum benzin uglavnom uvezen iz Azerbejdžana i... minimalna cena premijum benzina u Jermeniji smanjena je za 15 odsto".

Jermenija je prošle godine uvezla 490.000 tona benzina i drugih goriva, od čega je oko dve trećine došlo iz Rusije.

"Bilo koja količina naftnih derivata, isporuka gasa iz Azerbejdžana itd. predstavlja napredak u smislu neutralisanja ruske dominacije na tržištu", rekao je za RSE Giragosijan u Jerevanu.

"Jermenija bi mogla razmotriti uvoz gasa iz Turkmenistana preko Azerbejdžana. Istovremeno, postoji i ambiciozniji plan za uvoz azerbejdžanskog prirodnog gasa u Jermeniju", dodao je on.

"Ako Azerbejdžan ima dovoljno gasa da da Jermeniji, a Jermenija i Turkmenistan se dogovore kako da isporuče turkmenistanski gas Azerbejdžanu, i to može biti moguće", rekao je za RSE Madov iz Bakua.

Azerbejdžan je od prošle godine načelno pristao da preuzme tranzitnu ulogu za Jermeniju i već služi kao tranzitna ruta za pšenicu iz Kazahstana i Rusije. Prema zvaničnoj azerbejdžanskoj statistici, Rusija je do sada poslala oko 23.000 tona pšenice i oko 700 tona đubriva u Jermeniju preko Azerbejdžana.

Međutim, mir je i dalje krhak bez konačnog sporazuma. Baku i dalje zahteva od Jermenije da izmeni svoj ustav kako bi uklonila ono što se smatra teritorijalnim pretenzijama na Karabah.

Emili Babakanijan Frejzer, istraživačica u Centru za regionalne studije, rekla je za RSE prošle godine da je Jermenija, iako su trenutni prekidi snabdevanja malo verovatni, i dalje ranjiva na mogući potez Azerbejdžana da prekine energetske veze u srednjoročnom ili dugoročnom periodu.

Giragosijan je rekao da je Rusija marginalizovana završetkom sukoba u Nagorno-Karabahu, tokom kojeg je Moskva imala glavnu polugu uticaja na obe zemlje. Međutim, upozorava on, ta promena je privremena.

"Očekujem da će ljutiti, osvetoljubivi (predsednik Rusije Vladimir) Putin pokušati da povrati izgubljeni ruski uticaj posle primirja u Ukrajini. Jermenija i Azerbejdžan se zbližavaju zbog te zajedničke pretnje", dodao je on.