Hana Note: Američko-izraelski napad na Iran 'samo će učvrstiti ruski stav o Ukrajini'

Napadi Sjedinjenih Država i Izraela na Iran i smrt ajatolaha Alija Hamneija verovatno neće imati veliki uticaj na ratište u Ukrajini, ali bi mogli učiniti ruskog predsednika Vladimira Putina "još odlučnijim u tome da mora da izađe kao pobednik" u ratu velikih razmera koji je pokrenuo pre četiri godine, rekla je za Radio Slobodna Evropa Hana Note (Hanna Notte), stručnjakinja za rusko-iranske odnose.

Note, analitičarka sa sedištem u Berlinu koja je, između ostalog, direktorka za Evroaziju u Centru za studije neširenja oružja Džejms Martin, govorila je za RSE 1. marta.

RSE: Ovo dolazi nakon pada (bivšeg sirijskog predsednika Bašara) el Asada i (Nikolasa) Madura. Dakle, koliki je ovo udarac nakon situacija u Siriji i Venecueli za Rusiju ili za globalni ugled i prestiž (ruskog predsednika Vladimira) Putina?

Hana Note: Mislim da postoje dva načina da se ovo pitanje posmatra. S jedne strane, teško je tvrditi da ovo nije udarac po reputaciju Rusije jer smo sada videli niz akcija protiv ruskih partnera i saveznika - Asada, Madura, Hamneija - koje čine da Rusija izgleda prilično pasivno. Imate niz ruskih partnera koji su pod pritiskom. Postoji zabrinutost u Rusiji da bi Kuba mogla biti sledeća ove godine. To bi onda bio četvrti ruski saveznik koji je pod pritiskom. Dakle, to je jedna stvar.

Ali ako se onda pitamo o konkretnim, opipljivim posledicama po Rusiju, tu sam manje sigurna da je ovo zaista značajno za globalni ugled Rusije. I navešću vam nekoliko razloga. Prvi je da ne mislim da ovi događaji imaju direktan uticaj na sposobnost Rusije da vodi rat protiv Ukrajine. I mislim da postoji razumevanje da će način na koji se rat u Ukrajini završi i kako će se Rusija snaći u tom ratu biti krajnji referendum o ruskoj moći - ne šta će se desiti u Venecueli ili Iranu, već šta će se desiti u Ukrajini.

I zapravo, ako Amerikanci sada budu uvučeni u dugotrajan rat na Bliskom istoku, onda bi to moglo ublažiti pritisak na Rusiju u Ukrajini. Dakle, to je prva stvar koju treba reći ovde.

A onda mislim da kada je reč o ne-zapadnim stavovima prema Rusiji i pitanju da li reputacija Rusije pati zbog njene nesposobnosti da zaštiti svoje partnere, takođe bila bih oprezna da izvučem bilo kakve čvrste zaključke... Jer na globalnom Jugu postoji tumačenje rata u Ukrajini, prema kojem se Rusija ne bori samo protiv Ukrajine, već protiv celog NATO-a... I da to dovodi do blažeg suda o ruskoj sposobnosti projektovanja moći na drugim mestima.

To znači da ćete, mislim, na globalnom Jugu čuti: "Pa, naravno, Rusija ne može da spase Madura ili Iran. Ona vodi rat u Ukrajini protiv celog kolektivnog Zapada". Dakle, nisam sigurna da će reputacija Rusije mnogo patiti kao rezultat ovog rata.

Ostaje da se vidi šta će ovo učiniti ruskim interesima na Bliskom istoku. A to će u velikoj meri zavisiti od toga kako će se ovaj rat dalje odvijati i od unutrašnjih dešavanja u Iranu.. Mislim da će budućnost partnerstva Rusije i Irana zavisiti od toga u kojoj meri Iran iz ovog rata izađe veoma oslabljen i ko će preuzeti vođstvo. Mislim da ako dođe do nastavka klerikalne vlasti ili ako IRGC (Islamska revolucionarna garda) preuzme vlast, onda postoje dobre šanse da će se partnerstvo Rusije i Irana održati. Ali ako dođe do promene režima i preuzmu snage koje žele pragmatičnije odnose sa Zapadom, sa Sjedinjenim Državama, onda bi to moglo imati uticaja na odnos Rusije sa Iranom. Ali prerano je reći kuda idemo po ovom pitanju.

RSE: Možda je teško reći, ali da li mislite da postoji dobra šansa da se nastavi sa klerikalnom vlašću ili sa IRGC?

Note: Jednostavno ne znam. Mislim da svi spekulišemo o tome šta će se desiti unutar Irana tokom narednih nedelja ili meseci. Mislim da do sada postoje naznake da strukture režima ostaju na mestu i da bi ono što bi moglo da zameni Hamneija je neki nastavak iranske spoljne politike, a ne potpuni prekid.

Ali takođe ne znamo kako će se ovaj rat odvijati u narednim danima. Mislim da će ključno pitanje koje treba pratiti biti koga će još Sjedinjene Države i Izrael ciljati u smislu viših struktura rukovodstv, srednjeg nivoa, nižeg nivoa - ko će ostati, u osnovi, na kraju ovog rata? Kakvu će unutrašnju dinamiku ovo doneti?

Druga stvar koju ću reći je da mnoge dinamike su dovele do ove tačke, ali je takođe realnost da je ekonomska situacija u Iranu već dugo vremena apsolutno teška i da je ruska ili kineska podrška nije značajno ublažila. I zato mislim da će ublažavanje sankcija i ekonomsko olakšanje takođe biti ključni za izlazak Irana iz ovoga, što bi mogao biti još jedan faktor koji podstiče (Teheran) ka izvesnom pragmatizmu u odnosu na Zapad. Ali opet, to će zavisiti od mnogih faktora.

RSE: I da li mislite da postoji bilo šta što Rusija može da uradi, ili možda radi, da pokuša da usmeri ishod ka nečemu što je bliže onome što bi joj omogućilo da zadrži neke odnose?

Note: Ono što znamo jeste da Rusija veoma brzo interveniše kako bi spasila svoje interese kada se nađe u nepoželjnoj situaciji. Nakon događaja u Venecueli, Rusi su odmah počeli da angažuju Delsi Rodrigez i verovatno druge elemente unutar venecuelanskog sistema kako bi pokušali da sačuvaju svoje interese. U Siriji smo takođe videli da se to odvija, gde su Rusi, nakon pada Asadovog režima, brzo intervenisali kako bi iskoristili svoje veze za očuvanje svojih interesa i svog uticaja. I to su uradili prilično uspešno u Siriji.

Iran neće biti izuzetak od ovog pravila. Rusija će pokušati da uradi isto. Ali, znate, trenutno imamo aktivan rat. Dakle, mislim da Rusi malo toga mogu da urade u ovom trenutku jer oni, kao i svi ostali, moraju da gledaju kako će se ova vojna operacija odvijati. Veoma je malo verovatno da Rusija sada može da pruži hitnu vojnu pomoć Iranu ili da isporuči protivvazdušnu odbranu ili oružje dok je u toku rat. Možda postoji obaveštajna podrška koju Rusija može da pruži, ali što se tiče vojne opreme, ne mogu.

I tako, što se tiče upravljanja stvarnom vojnom razmenom, Rusija je veoma ograničena u onome što može da uradi. Možda bi se iza kulisa diplomatski umešali kako bi pokušali da izvrše pritisak na SAD i Izrael da okončaju rat. Sigurna sam da su ruske diplomate uključene u takve napore. Juče smo videli Rusiju u Savetu bezbednosti UN. Ali opet, pitanje je u kojoj meri se Rusi slušaju.

Ali, kada je u pitanju spremanje za budućnost posle Hameneija, siguran sam da je to već u toku i da će Rusija učiniti ono što radi, a to je da pokuša da pretvori nedaće u priliku i da osigura da se njeni interesi očuvaju koliko je to moguće, kao što su to uradili u Venecueli i Siriji.

RSE: Imam još dva pitanja. Jedno se tiče Ukrajine i ideje da dronovi ili oružje koje Rusija dobija od Irana više nisu veliki faktor, ili čak nisu veliki faktor, jer Rusija sada sama proizvodi dronove i ima tehnologiju.

Da li je tačno da bi ovaj napad na Iran verovatno imao mali efekat na bojnom polju? Ali onda drugi deo pitanja... Da li je nada u Kremlju jednostavno da će SAD biti ometene i da će se ili povući iz Ukrajine ili da će to nekako dovesti do toga da SAD vrše veći pritisak na Ukrajinu da pristane na zahteve Rusije?

Note: Što se tiče prvog pitanja, da, moja je procena da sposobnost Rusije da vodi rat u Ukrajini ne zavisi mnogo od iranske podrške u ovom trenutku zbog lokalizacije proizvodnje dronova "Šahed". To ne znači da nije bilo odbrambene saradnje između Rusije i Irana u skorije vreme koja je koristila Rusiji. Mislim da je i dalje bilo nekih novijih dizajna dronova na kojima su sarađivali, ali uglavnom sposobnost proizvodnje velikog broja poboljšanih "Šaheda" – onih koje smo videli kako pogađaju energetsku infrastrukturu Ukrajine tokom zime – više ne zavisi od iranske podrške, tako da ne vidim da će ruski rat protiv Ukrajine biti materijalno pogođen onim što se dešava sa Iranom.

A što se tiče drugog pitanja: Iz ograničenih komentara koje smo videli iz Rusije - ruskih stručnjaka koji se izjašnjavaju, elite - mislim da postoji izvesna nada (u Rusiji) da bi korist koju bi Rusija mogla imati iz ove situacije bila odvlačenje pažnje Sjedinjenim Državama na Bliskom istoku, da se SAD zaglave, što bi onda omogućilo Rusiji da postigne koristan dogovor u Ukrajini.

RSE: Poslednje pitanje se uglavnom odnosi na Putina. Da li je ovo lični udarac za njega, u smislu pokazivanja da SAD i/ili Izrael mogu ubiti stranog lidera? Ljudi kažu da je smrt (libijskog lidera Moamera) Gadafija imala veliki uticaj na Putina. Navodno, to je bio jedan od glavnih faktora za povratak umesto da dozvoli (Dmitriju) Medvedevu da ostane na funkciji (2012. godine). Da li mislite da je taj aspekt velika stvar za Putina i da bi to moglo nekako promeniti njegov stav prema Ukrajini čineći ga još odlučnijim da dobije ono što želi? (I) da li bi ovi događaji mogli promeniti Putinov stav prema Trampovoj administraciji ili SAD?

Note: Prvo, rekla bih da, ako sam pravilno pročitala Putinove izjave jutros, on je bio oštar u smislu karakterizacije ubistva (Hamneija), ali nije direktno etiketirao Trampa ili Sjedinjene Države.

Dakle, za mene, ovo sugeriše da se Putinova sveobuhvatna igra iz prošle godine, a to je da ne antagonizuje Trampa i da pokuša da ostane u pristojnim odnosima sa Trampom, nije promenila i neće se promeniti kao rezultat ovoga.

Ne vidim da se Putin ili Kremlj, kao rezultat ovog rata i ubistva Hamneija, okreću protiv Sjedinjenih Država ili da su spremni da vide kako im se odnosi sa Sjedinjenim Državama pogoršavaju. Mislim da ćemo videti nastavak ove podeljene retorike sa ruske strane, gde će ruskom Ministarstvu spoljnih poslova i drugim ruskim glasovima biti dozvoljeno da se potpuno upuste u kritikovanje Sjedinjenih Država, a Putin i Kremlj će se uzdržati od toga.

Uz to rečeno, mislim da je ovo šokantno za Putina - videti lakoću kojom Tramp može da uleti i preuzme Madura, a zatim da uleti u Iran (gde je Hamnei ubijen tokom američkih i izraelskih vazdušnih napada 28. februara).

Mislim da je to veoma nepoželjno sa stanovišta Kremlja, a (ruski spoljnopolitički analitičar) Fjodor Lukjanov je insinuirao da je na neki način ono što se dogodilo sa Hamneijem još gore nego sa Gadafijem, jer je Gadafijevo ubistvo, iako omogućeno spoljnom intervencijom, izvršili Libijci, dok su u slučaju Irana spoljne snage direktno ubile Hamneija.

I mislim da će sve ovo samo ojačati stav Rusije prema Ukrajini. To je moj osećaj: Da će to učiniti Putina još odlučnijim da mora da preuzme kontrolu u Ukrajini.

Ovaj intervju je izmenjen zbog dužine i jasnoće.