Kakav predsednik je danas potreban Kosovu?

Vjosa Osmani za još jedan mandat predsednice Kosova? Neko ko odgovara premijeru Aljbinu Kurtiju (Albin)? Neko oko koga je moguć konsenzus? Ovih dana se na Kosovu vode sve moguće diskusije o tome ko bi trebalo da preuzme funkciju predsednika u narednih pet godina, ali niko ne govori dalje od toga. Kakva figura je danas potrebna Kosovu za predsednika? Koje kvalitete treba da ima?

Osoba koja je obavljala funkciju predsednika Kosova neretko se smatrala licem zemlje van njenih granica.

Pored uloge u spoljnoj politici, odgovornosti i obaveze osobe na toj poziciji su veoma jasne. Između ostalog, predsednik Kosova garantuje da Ustav poštuju druge institucije, vrhovni je komandant Bezbednosnih snaga Kosova (BSK), ima ulogu u pravosuđu pri imenovanju članova Ustavnog suda i imenuje šefa Kosovske obaveštajne agencije (KOA).

Još jedna veoma važna obaveza: predsednik mora biti simbol jedinstva na političkoj sceni. Visar Imeri (Ymeri), direktor Instituta Musine Kokalari, veruje da aktuelna predsednica Vjosa Osmani, koja želi još jedan mandat, nije prošla test u tom pogledu.

Imeri je rekao za Radio Slobodna Evropa da Osmani nije bila figura jedinstva u 2025. godini, u godini institucionalne krize na Kosovu i da se nekoliko puta priklonila Pokretu Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija, uključujući i za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora za 28. decembar, baš kako je ta partija tražila.

I opozicione partije su povremeno kritikovale predsednicu da je pristrasna.

S druge strane, Osmani je hvaljena zbog jačanja veza sa Zapadom, posebno sa Sjedinjenim Američkim Državama – najvažnijim saveznikom zemlje.

Petogodišnji mandat Osmani ističe 4. aprila, a Skupština Kosova ima rok do 4. marta da izglasa ko će biti predsednik u sledećem mandatu.

Zašto Samoopredeljenje ne predlaže Osmani?Vjosa Osmani je postala predsednica 2021. godine, na predlog Pokreta Samoopredeljenje. Za predlaganje kandidata u Skupštini, potrebno je 30 potpisa poslanika, dok sam Pokret Samoopredeljenje ima 57.

Za izbor kandidat, potrebno je najmanje 80 glasova u jednom od prva dva kruga, ili 61 glas u trećem.

Prema Imeriju, postoje dva glavna razloga zašto Samoopredeljenje ne želi da predloži Osmani za predsednicu.

• Ona nije oklevala da zameni Kurtija u odnosima sa SAD, kada američki zvaničnici nisu želeli da razgovaraju s njim. Samim tim, ona ne garantuje onaj nivo lojalnosti koji premijer zahteva.

• Drugi mandat znači poslednji mogući mandat za Osmani, pa bi ona mogla biti još nezavisnija u donošenju odluka.

Tobi Vogel (Toby), analitičar u Savetu za politiku demokratizacije u Briselu, takođe kaže za RSE da strani zvaničnici smatraju da je Osmani pragmatičnija od Kurtija, "koji ne deluje previše spremno za kompromis".

Osmani, navodi on, ima bliske odnose s Amerikancima, koje Kurti nema.

"Ona je to maksimalno iskoristila. Viđena je na fotografijama s Trampom (američki predsednik Donald Trump) najmanje dva puta i još nekoliko puta s američkim državnim sekretarom Markom Rubiom (Marco). Nema mnogo takvih političara u celom svetu. Moglo bi se dugo diskutovati o tome zašto je to tako, o lobiranju, pozadini i svemu ostalom, ali simbolički je to prilično moćno", rekao je Vogel.

Ne želeći da potceni njena dostignuća, Imeri podseća da Osmani nije jedina liderka države Kosovo koja je imala dobre odnose s partnerima, naročito sa SAD.

"Iste takve odnose su imali Tači (Hashim Thaci), (Ibrahim) Rugova, (Fatmir) Sejdiu, a da ne govorimo o Atifeti Jahjagi, koja je takođe imala izuzetan prijem u SAD. To pokazuje da, zapravo, nije predsednik taj koji definiše ovaj odnos, već su to Kosovo i interes Kosova", rekao je Imeri.

Unutrašnje jedinstvo ili spoljno predstavljanje?Imeri veruje da se može pronaći osoba koja može da objedini obe uloge, tako da opozicione stranke treba da učine sve što je u njihovoj moći da se njihov glas čuje u tom procesu.

Međutim, on je primetio da ne postoji "matrica kriterijuma i osobina koje političke partije koriste da bi razgovarale o konsenzualnom imenu", s obzirom na to da diskusije više na nivou političkih taktika.

Zamenik premijera Glauk Konjufca rekao je 25. februara da Pokret Samoopredeljenje ne želi da kandiduje osobu kako bi stavio opoziciju pred svršen čin, dok veruje da automatski konsenzus može da obezbedi samo neko iz porodice heroja Adema Jašarija (Jashari). Nekoliko sati kasnije, sami članovi porodice su odbacili mogućnost uključivanja u trku.

Za Imera, porodica Jašari je pominjana poslednjih dana iz simboličnih razloga, pri čemu su iskorišćeni žrtva porodice i poštovanje koje građani gaje prema njoj.

"Kada se naglasak stavlja na porodicu Jašari i na žrtvu, izbegava se ova neophodna diskusija o tome kakav predsednik je potreban Kosovu, jer poštovanje prema porodici i njenoj žrtvi prikrivaju ovu važnu političku raspravu", rekao je Imeri.

Kurti se dosad sastao sa liderima Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova, ali ti sastanci, osim zahteva za ujedinjujuću figuru ili politički dogovor, nisu rezultirali ničim konkretnim.

Neuspeh u okončanje ovog procesa vodi zemlju u prevremene izbore, za šta su organizacije civilnog društva pozivale da se izbegne. One su tražile da se interes građana stavi ispred partijskih interesa.