Širenje dezinformacija o migrantima u Srbiji bez pravosudnih sankcija

"Oni kradu, siluju i pljačkaju."

To je uobičajeni arsenal dezinformacija i govora mržnje koji se mogu pročitati na nalozima ultradesničarskih grupa iz Srbije na društvenim mrežama. Među najistaknutijim je Telegram kanal "Narodne patrole", neregistrovane grupe čiji nalog ima više od 11.000 pratilaca.

Iako policija povremeno demantuje neke od lažnih tvrdnji, a poslednji najavljeni antimigrantski skup u Beogradu iz oktobra 2025. je zabranjen, sudski epilog po pravilu izostaje.

"Praktično nema sankcionisanja za krivično delo Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje ne samo prema migrantima, već uopšte", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marko Milosavljević iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava.

"Narodna patrola" godinama je poznata po antimigrantskim akacijama, a bliske kontakte održava sa istomišljenicima iz Rusije.

Laž o silovanju u BeograduDezinformacije o migrantima svakodnevno se objavljuju na Telegram kanalu "Narodne patrole". Jedna je, međutim, bila toliko uznemirujuća da je i policija reagovala.

Priču o navodnom silovanju i ubistvu devojke, koje je počinila grupa migranata u Selu Rakovica u Beogradu, ova grupa je objavila 24. januara i nekoliko dana neprestano pisala o tome.

Širile su se neproverene informacije o velikom broju pripadnika policije i migranata u ovom naselju i kricima koji su se čuli iz kuće u kojoj su navodno boravili migranti.

Ova grupa je optužila policiju da zataškava zločin, a građane "u svim krajevima" zemlje pozvala da osnuju "patrole" koje će "čuvati ulice i vršiti pritisak da se migranti iseljavaju".

"Vest" nije dospela u konvencionalne medije, ali su je delili drugi ultradesničarski Telegram kanali.

Nakon tri dana, 27. januara, oglasilo se Ministarstvo unutrašnjih poslova koje je saopštilo da da je događaj izmišljen, kao i da su navedene objave na društvenim mrežama "načinjene sa ciljem izazivanja uznemirenja građana".

"Policijski službenici pribavili su snimke sigurnosnih kamera iz objekta u Selu Rakovica, kao i objave sa društvenih mreža i o obavljenim razgovorima i sadržaju snimaka obavestili Više javno tužilaštvo u Beogradu, Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal, kome će biti dostavljen izveštaj na dalje postupanje", saopštio je MUP.

U ovom Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da li su preduzeli korake u ovom slučaju.

'Lak posao za nadležne'"Ti narativi uznemiruju javnost, ali ono što je dobro je da policija vrlo brzo reaguje na te dezinformacije i razjašnjava šta se dešava. To je novi pristup koji nismo viđali u prethodnih deset godina", kaže u razgovoru za RSE Radoš Đurović, iz nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih pozdravlja reakciju policije, ali napominje da u ovom slučaju postoje i elementi krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje.

"To je sad već karakteristično ponašanje 'Narodne patrole', koja je učestvovala u širenju te vesti", ocenjuje Milosavljević.

Prema njegovim rečima nije potrebno mnogo resursa da MUP i nadležna tužilaštva prikupe dokaze i informacije u vezi sa širenjem ovakvih neistina.

"To je vrlo lako moguće uraditi samo pregledom Telegram grupe "Narodne patrole", koja širi te dezinformacije", kaže Milosavljević.

Osim lažne vesti o silovanju i ubistvu devojke u Beogradu, na istom kanalu su prethodnih dana objavljeni i drugi slični sadržaji.3

Vođa 'Patrole' uhapšen i prošle godineVođa "Narodne patrole" Damnjan Knežević nije odgovorio na upit RSE da li je dobio poziv od tužilaštva u slučaju širenja dezinformacije o navodnom zločinu migranata u Beogradu.

Knežević je uhapšen u oktobru prošle godine uoči antimigrantskog skupa koji je njegova organizacija najavila, a koji je policija zabranila. Njega je Više javno tužilaštvo u Beogradu sumnjičilo za krivično delo rasna i druga diskriminacija, zbog čega je dva meseca proveo u kućnom pritvoru.

Mera mu je ukinuta krajem decembra, a Knežević je na Telegram kanalu svoje organizacije napisao da protiv njega nije podignuta optužnica. Radio Slobodna Evropa je od Višeg javnog tužilaštva pokušao da dobije potvrdu ovih navoda, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Knežević je u novembru 2024. godine prvostepeno oslobođen optužbi da je pozivao na nasilnu promenu ustavnog poretka tokom protesta protiv sporazuma Srbije i Kosova u Ohridu početkom 2023. godine. RSE nije dobio odgovor od VJT-a da li je tužilac uložio žalbu na ovu presudu.

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih kaže da konstantno izostaje sankcionisanje ultradesničarskih grupa za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje ne samo prema migrantima, već i prema domaćim aktivistima.

"Tih sankcija nema, pošto je činjenica da su i sami predstavnici vlasti skloni tome da koriste šovinističke izraze i da nazivaju političke protivnike raznim skarednim imenima. To prolazi bez ikakve osude", kaže Milosavljević.

On podseća da je Inicijativa mladih za ljudska prava bila na meti ekstremista iz "Narodne patrole" u junu 2024. godine, kada je pred vratima ove nevladine organizacije u Beogradu ostavljena svinjska glava.

"Tada smo videli da je tužilaštvo samo otvorilo predmet i da ništa dalje nije učinjeno. Mi čak nismo ni bili obavešteni od tužilaštva, već smo posredstvom medija saznali da je otvoren predmet", kaže Milosavljević.

Ruske veze 'Narodne patrole'Upravo je antimigrantskim narativom i uličnim akcijama neregistrovana organizacija "Narodna patrola" dospela u fokus javnosti početkom 2020. godine.

Tada je na društvenim mrežama objavljen snimak na kojem je grupa u crno obučenih muškaraca sa navučenim kapuljačama na glavama, zaustavljala migrante i izbeglice u Beogradu i delila im pamflete sa porukom da im se "zabranjuje kretanje van migrantskih centara" tokom noći.

U oktobru 2021. ova grupa je objavila poternice protiv ljudi koji izdaju stanove izbeglicama i migrantima u Somboru na severozapadu Srbije.

Damnjan Knežević redovno održava kontakte sa ultradesničarskim organizacijama u Rusiji i u nekoliko navrata je posetio tu zemlju. Poslednji put je tamo bio u septembru 2025. godine, kao učesnik konferencije Međunarodne lige antiglobalista "Paladini", u organizaciji ruskog oligarha Konstantina Malofejeva (Malofeyev) koji je pod sankcijama zapadnih zemalja.

Na skupu su se okupili predstavnici desetina stranaka i pokreta krajnje desnice, a glavna tema je bila borba protiv dolaska migranata.

Porast antimigrantskog narativaRadoš Đurović, iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže u razgovoru za RSE da porast antimigrantskog narativa dolazi na talasu globalnih dešavanja, u kojima imigracija postaje jedna od glavnih tema koja deli javnost.

"Mi smo primetili od nekih ekstremnih organizacija i influensera da pokušavaju da animiraju javnost antimigrantskim narativom. Jasno je da je reč o zloupotrebi okolnosti i korišćenju dezinformacija i pokušaju da se ostvari interes da se na tome profitira", kaže Đurović.

Aktivisti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila su, kaže Đurović, na terenu primetili pokušaje ekstremno desnih grupa da prošire antimigrantski narativ u lokalnim sredinama u kojima postoji veći broj migranata i izbeglica, ali značajnija podrška za sada izostaje.

"Sem društvenih mreža i lajkova, ne vidimo da se u realnosti ta promena narativa ispoljava kroz neki antagonistički odnos prema izbeglicama i migrantima", kaže Đurović.

Izuzetaka, međutim, ima. Krajem 2025. godine u Kragujevcu, najvećem gradu u centralnoj Srbiji, meštani su nedeljama organizovali proteste protiv stranih radnika iz azijskih i afričkih zemalja.

Kao razlog su naveli "strah za ličnu i imovinsku bezbednost", i neadekvatne uslove u kojima boravi veliki broj stranaca.

Skupu su se priključile i ultradesničarske grupe, uz širenje teorije zavere o "zameni stanovništva".

Ova teorija, koja nije potkrepljena nijednim argumentom, tvrdi da postoji organizovan plan političkih elita da stanovništvo neke zemlje "zameni" drugim etničkim ili verskim grupama.

Viber grupama kružili su navodi o incidentima u kojima su strani radnici učestvovali. Sa druge strane, policija je saopštila da "nije evidentirala nijedno krivično delo koje su učinili strani radnici kao i da nije bilo prijava građana da su doživeli bilo kakve neprijatnosti".

Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u Srbiji u svakom trenutku ima oko 1.000 migranata, a njihov broj se smanjio u januaru 2026. u odnosu na isti mesec prošle godine.

Kada je reč o radnim migracijama, Srbija je, prema podacima Centra, izdala oko 100.000 radnih dozvola.