Uloga Džesija Džeksona u oslobađanju američkih vojnika u Srbiji
Pregovaranje sa Slobodanom Miloševićem o oslobađanju trojice američkih vojnika, bila je jedna od međunarodnih misija američkog lidera za građanska prava i baptističkog sveštenika Džesija Džeksona (Jesse Jackson), koji je preminuo 17. februara u 84. godini.
Od Sirije, Kube, Iraka do Srbije – imao je ključnu ulogu u oslobađanju više Amerikanaca i drugih osoba.
Kamere svetskih agencija zabeležile su zagrljaje Džeksona sa trojicom američkih vojnika posle oslobađanja u Beogradu u proleće 1999.
Te slike obišle su svet u vreme NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, kampanje preduzete zbog zločina srpskih snaga nad albanskim stanovništvom na Kosovu.
Stiven Gonsales (Steven Gonzales - 22), Endru Ramirez (Andrew Ramirez - 24) i Kristofer Stoun (Christopher Stone- 25) su zajedno sa Džeksonom napustili Beograd autobusom i prešli u susednu Hrvatsku.
Odatle su odleteli u američku vojnu bazu u Nemačkoj.
Džesi Džekson, koji je tada već bio poznat po angažovanju u pomaganju Amerikancima u inostranstvu, stigao je u Beograd krajem aprila 1999. sa tadašnjim američkim kongresmenom Rodom Blagojevićem.
Na početku razgovora sa Miloševićem, kamere AP su zabeležile kako Džekson kaže "pokušavamo da okončamo ratove".
"Morao sam da objasnim Miloševiću kakve su mu opcije i da ga uverim u to", rekao je Džekson godinama kasnije za AP.
Trojica američkih vojnika su tokom rutinske patrole u blizini makedonsko-jugoslovenske, granice tokom rata na Kosovu, naišli na pripadnike jugoslovenske vojske i predali se posle kratke pucnjave.
Narednik američke vojske Endru Ramirez rekao je za BBC da on i još dvojica vojnika nisu znali da se vode pregovori o njihovom oslobađanju.
"Izveli su nas, sa lisicama na rukama, u sobu. Video sam kamere CNN-a i nekih drugih novinskih agencija. I tamo je bio sveštenik Džesi Džekson", rekao je Ramirez.
"Nismo imali pojma šta se dešava. Kasnije sam se našalio da sam tada pomislio: 'Pa, ovo nije normalno, čak su i sveštenika Džeksona zarobili!", ispričao je Ramirez.
Rod Blagojević je za BBC rekao da su pregovori bili napeti jer je Milošević prvobitno ponudio da oslobodi jednog ili dvojicu vojnika.
"Džekson je bio nepokolebljiv. Rekao je da nećemo povesti samo jednog ili dvojicu, već sve ili nijednog", naveo je bivši guverner Ilinoisa.
Kako je rekao, Džekson je bio centralna figura.
"Ja sam bio samo čovek koji je nosio kofere", dodao je Blagojević.
Administracija tadašnjeg predsednika Bila Klintona (Bill Clinton) nije podržala posetu Džeksona Beogradu uz stav da uslovi NATO-a za okončanje rata nisu predmet pregovora.
Zapad je pokušavao da primora Miloševića na povlačenje vojnih i policijskih snaga sa Kosova do čega je i došlo nekoliko meseci kasnije.
Milošević je kasnije optužen za ratne zločine na području bivše Jugoslavije, ali je preminuo u pritvoru Haškog tribunala pre izricanja presude, dok je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008.
Džesi Džekson je 1984. obezbedio oslobađanje i američkog mornaričkog pilota Roberta Gudmana mlađeg iz Sirije, nakon što su ga sirijske snage zarobile pošto je oboren u Libanu.
Potom se 1990. sastao sa iračkim liderom Sadamom Huseinom kako bi obezbedio oslobađanje stotina Amerikanaca i drugih nakon iračke invazije na Kuvajt.
Posredovao je i u oslobađanju desetina kubanskih i američkih zatvorenika 1984.
Bio je istaknuti zagovornik okončanja aparthejda u Južnoj Africi, a 1990-ih je služio kao specijalni predsednički izaslanik za Afriku u administraciji Bila Klintona.
Odrastao je na segregisanom američkom Jugu i tokom života se borio za rasnu pravdu.
Postao je blizak saradnik Martina Luthera Kinga Jr.
Na Demokratskoj konvenciji 1988, kako prenosi Rojters, poručio je "Amerika nije ćebe satkano od jedne niti, jedne boje, jednog platna".
Dva puta se kandidovao za demokratsku predsedničku nominaciju, a AFP podseća da je plakao u publici dok je Barak Obama (Barack), prvi afroamerički predsednik SAD slavio pobedu na izborima 2008.
Svetske agencije pišu da je Džekson nastavio aktivizam i u poznim godinama osuđujući ubistvo Dordža Flojda (George Floyd) i drugih Afroamerikanaca 2020. godine tokom globalnog pokreta za rasnu pravdu.
Od Džeksona su se oprostili sadašnji i bivši predsednici Sjedinjenih Američkih Država.
"Džesi je bio sila prirode kakva se retko viđa", napisao je predsednik Donald Tramp (Trump) na svojoj platformi Truth Social.
Bivši američki predsednik Barak Obama naveo je da je Džekson više od 60 godina pomagao da se predvode neki od najznačajnijih pokreta za promene u ljudskoj istoriji.
"Od organizovanja bojkota i sedećih protesta, registrovanja miliona birača, do zalaganja za slobodu i demokratiju širom sveta, bio je neumoran u svom uverenju da smo svi božja deca, dostojna dostojanstva i poštovanja", napisao je Obama.
Takođe je dodao da je "velečasni Džekson stvorio prilike za generacije Afroamerikanaca i inspirisao bezbroj drugih."