Rubio: SAD i Evropa 'pripadaju zajedno'
Američki državni sekretar Marco Rubio u Minhenu je izneo znatno drugačiju poruku evropskim liderima u odnosu na onu koju je godinu ranije, na istoj sceni, uputio američki potpredsednik JD Vance.
Govoreći na glavnom podijumu Minhenske bezbednosne konferencije, Rubio je rekao da administracija predsednika Donald Trump trasira kurs ka novom veku prosperiteta i pozvao evropske lidere da se pridruže tom cilju. Evropske lidere nazvao je "saveznicima i najstarijim prijateljima" i poručio da dele zajedničku sudbinu.
"Ne želimo saveznike koji su slabi", rekao je, dodajući da Sjedinjene Države žele Evropu koja je sposobna da se brani "tako da nijedan protivnik nikada neće biti u iskušenju da testira našu kolektivnu snagu".
Naveo je i da američka administracija ne želi saveznike koji nastoje da "racionalizuju narušeni status kvo", već one koji su spremni da ga poprave. Evropskim partnerima poručio je da SAD ne žele razdvajanje, već oživljavanje starog prijateljstva.
"U vreme naslova koji najavljuju kraj transatlantske ere, neka svima bude jasno da to nije ni naš cilj ni naša želja. Za nas Amerikance, naš dom možda jeste na zapadnoj hemisferi, ali mi ćemo uvek biti dete Evrope", rekao je američki državni sekretar.
Rubio je, međutim, umanjio ulogu Ujedinjenih nacija, naglašavajući da ta organizacija nije bila u stanju da reši brojne konflikte. Istakao je da ne treba napuštati sisteme međunarodne saradnje niti demontirati globalne institucije starog poretka, ali da je neophodna njihova reforma.
Podsetio je da su Sjedinjene Američke Države omogućile primirje u Gazi i da je američko rukovodstvo dovelo Ukrajinu i Rusiju za pregovarački sto.
Upitan oko prospekta mira u Ukrajini, američki državni sekretar je priznao da nije siguran da li Rusija ozbiljno želi mirovni sporazum sa Ukrajinom.
Rubio je u govoru posredno kritikovao migracione politike evropskog kontinenta.
"Ne možemo i dalje dozvoljavati onima koji otvoreno prete našim građanima i ugrožavaju globalnu stabilnost da se kriju iza apstrakcija međunarodnog prava, koje i sami rutinski krše", rekao je.
Pozvao je Evropu da ozbiljnije pristupi bezbednosti granica.
"Ovo nije izraz ksenofobije, već fundamentalni čin nacionalnog suvereniteta", naveo je. Prema njegovim rečima, pitanje bezbednosti granica jeste pitanje "opstanka same naše civilizacije".
Minhenska bezbednosna konferencija važi za jedan od najvažnijih geopolitičkih skupova na svetu, na kojem se okupljaju lideri država i visoki zvaničnici.
Organizatori su saopštili da je ovogodišnji događaj najveći do sada, sa više od 1.000 delegata, uključujući oko 50 šefova vlada i ministara spoljnih poslova.
Skup se održava u vreme globalnih previranja: uz mogućnost američkih vazdušnih udara na Iran, rat u Ukrajini koji se približava četvrtoj godišnjici, kao i tenzije oko budućnosti NATO i transatlantskog saveza u širem smislu, usled strahova od potencijalnog povlačenja Sjedinjenih Država.