Brisel traži od Srbije da pronađe način da spreči primenu spornih pravosudnih zakona
Evropska komisija (EK) traži od Srbije da pronađe načine da spreči primenu spornih izmena seta pravosudnih zakona, potvrdili su zvaničnici te institucije.
Ovu poruku je ministru pravde Nenadu Vujiću preneo evropski komesar za pravosuđe Majkl Mekgrat (Michael McGrath) tokom razgovora u Briselu.
"Komesar Mekgrat je jasno naglasio našu snažnu zabrinutost i naša očekivanja za sledeće korake: pozivamo vlasti da pronađu pravne načine da zaustave sprovođenje amandmana i da hitno revidiraju usvojene izmene kako bi se otklonile naše zabrinutosti", potvrdio je portparol EK Gijom Mersije.
Prema njegovim rečima, revizije na kojima insistira Evropska komisija moraju poštovati transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim akterima, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju.
Bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, Skupština Srbije je prošlog meseca usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva.
Brisel je odmah reagovao tražeći reviziju ovih amandmana. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije (EU), predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije.
"Duboko žalimo zbog potpisivanja amandmana na ključne pravosudne zakone od strane predsednika Srbije. Već prošle sedmice smo vrlo jasno izneli naš stav o ovim amandmanima: to je ozbiljan korak unazad na putu pristupanja Srbije EU i potkopava njene prethodne obaveze i postignuti napredak", naveo je portparol EK Gijom Mersije.
On je podsetio da se Srbija, kao deo pristupnog procesa EU, obavezala da ojača nezavisnost sudstva i autonomiju tužilaštva, uključujući uzimanje u obzir preporuka Evropske komisije.
"Nastavićemo da prenosimo te poruke na svim nivoima", poručio je briselski portparol.
Skupština Srbije je usvojila izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama.
Ove izmene su, kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, te niz strukovnih organizacija.
Upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti.
Prema dosadašnjem zakonu, tužilac je mogao biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo. Izmene predviđaju da se svi oni sada povlače, jer će odluku o njihovom upućivanju ubuduće donositi Visoki savet tužilaca, a ne kao do sada Vrhovni javni tužilac.
Takođe se predviđa formiranje novog suda. Treći osnovni sud u Beogradu bi trebao da se podeli na treći i četvrti - jedan nadležan za opštinu Zemun, a drugi za Novi Beograd i Surčin.