Na Kosovu ponovno brojanje glasova, manje vremena za formiranje institucija

U trenutku kada je izgledalo da Kosovo ide ka formiranju novih institucija posle vanrednih parlamentarnih izbora 28. decembra, izborni proces se vratio nekoliko koraka unazad.

Otkriće ozbiljnih neslaganja u glasovima kandidata za poslanike primoralo je Centralnu izbornu komisiju (CIK) da donese odluku o potpunom ponovnom prebrojavanju svih glasova na redovnim biračkim mestima.

Odluka doneta 19. januara usledila je posle delimičnog ponovnog prebrojavanja prošle nedelje, tokom kojeg su uočene nepravilnosti i značajne razlike, kao i kontinuirani pozivi političkih stranaka i organizacija civilnog društva za sveobuhvatno ponovno prebrojavanje glasova.

Za posmatrače izbornih procesa i političkih dešavanja na Kosovu, ta odluka je neophodna da bi se zaštitio integritet glasanja, ali istovremeno otvara rizik od dugih proceduralnih kašnjenja i moguće institucionalne krize.

Uloga CIK-a i mogućnosti za ubrzanjeEugen Cakoli (Cakoli) iz Kosovskog demokratskog instituta (KDI) kaže da bi odugovlačenje ponovnog brojanja posle prve nedelje februara moglo da ima direktne posledice na sertifikaciju konačnih rezultata i, shodno tome, na konstituisanje Skupštine i formiranje nove Vlade.

On ističe da ponovno brojanje glasova prate i druge pravne procedure, uključujući rok od deset dana za žalbe Panelu za žalbe i pritužbe na izbore (PZAP), što dodatno sužava vremenski okvir za završetak procesa.

Ipak, prema njegovim rečima, sve to može biti ubrzano ako CIK poveća tehničke i ljudske kapacitete za ponovno brojanje.

"Stoga verujem da s takvom dinamikom CIK može da nastavi s potpunim ponovnim prebrojavanjem... jer je dosad prebrojano skoro 600 glasačkih kutija, što znači da je ostalo još oko 2.000. Ako bi se udvostručio broj stolova za ponovno brojanje, proces bi mogao biti brže završen", objašnjava Cakoli za RSE.

Moguće posledicePolitički analitičar Artan Muhadžiri (Muhaxhiri) ističe da bi otkrivanje neke potencijalne manipulacije glasovima trebalo da bude prioritet institucija reda i zakona.

Prema njegovim rečima, zloupotrebe glasove bude ozbiljne sumnje da su se možda dogodile uz instrukcija iz partijskih struktura.

Pozivajući se na iskustvo izbora 9. februara – posle kojih je formiranje institucija odužilo nekoliko meseci, da bi se na kraju završilo vanrednim izborima 28. decembra – Muhadžiri upozorava da partije mogu iskoristiti zakonske rokove za nove institucionalne blokade.

"Jer i same partije moraju da se razjasne po pitanju komesara i pitanju manipulacije glasovima. Stvoriće se velike prepreke unutar partija – što će, potom, uticati i na njihovo slabljenje u odnosu na stvaranje potencijalnih koalicija ili bilo kakve strategije u odnosu na (buduću) Vladu i izbor predsednika", kaže Muhadžiri za RSE.

"Kosovski političari su dokazali da imaju neograničene kapacitete za blokade i za stvaranje prepreka normalnom funkcionisanju institucija. Zato ostaje realan rizik da se ta situacija ponovi", dodaje on.

Oba analitičara upozoravaju da bi Kosovo, ako se lanac kašnjenja nastavi - od ponovnog prebrojavanja preko žalbi, sertifikacije i konstituisanja Skupštine – moglo da se suoči s dubokom institucionalnom krizom, uključujući i rizik u vezi s izborom novog predsednika.

Zakonski rokovi i riziciPrema Ustavu Kosova, novog predsednika mora da izabere Skupština Kosova najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika.

Mandat predsednice Vjose Osmani ističe 4. aprila, što znači da je rok za izbor novog predsednika ili reizbor Osmani 4. mart.

Cakoli upozorava da u trenutnoj situaciji, s kašnjenjima koja se očekuju usled ponovnog prebrojavanja i pratećih procedura, Skupština možda neće moći da se konstituiše do tada, "a kamoli da izabere novu Vladu i glasa za sledećeg predsednika".

Muhadžiri ima sličnu zabrinutost.

"Ući ćemo u pravni haos, jer čak ni Ustav Kosova ne predviđa takav scenario. Ući ćemo u tunel bez ikakvog svetla, jer niko neće imati institucionalnu mogućnost da deblokira situaciju", ističe Muhadžiri.

On dodaje da stvaranje ili ne stvaranje takve institucionalne krize ostaje "na savesti političkih partija", koje mogu uticati na ubrzanje ili odlaganje svih procedura.

Kako se može izbeći kriza?Stručnjaci za izborne procese upozoravaju da, kako bi se izbegla institucionalna kriza, političke partije moraju da ubrzaju procedure ponovnog prebrojavanja glasova i da se uzdrže od korišćenje zakonskih rokova za blokade.

Prema njihovim rečima, i predsednica države i partije moraju da obezbede konsenzus oko konstituisanja Skupštine i formiranja nove Vlade.

U suprotnom, kašnjenja u tim procesima, ističu oni, mogu imati i ekonomske posledice po Kosovo.

U tom smislu, najveći rizik tiče se neusvajanja državnog budžeta do 28. februara.

Posle ovog datuma, ne mogu se donositi odluke o preraspodeli finansijskih sredstava, uključujući plate, penzije i isplate za socijalne kategorije.

Pod rizikom može da bude i nekoliko međunarodnih sporazuma kojima je potrebno zeleno svetlo u Skupštini.

Na primer, 13 februar je krajnji rok za stupanje na snagu sporazuma sa Svetskom bankom, koji predviđa finansiranje razvojne politike za fiskalnu efikasnost, konkurentnost i zelenu tranziciju.

"Teret odgovornosti pada na same političke stranke, jer je, na kraju krajeva, sam CIK političko telo sastavljeno od njih. Odluke o vođenju i okončanju procedura što je brže moguće su u njihovoj nadležnosti", zaključuje Cakoli.