Dogovor MOL-a i Gaspromnjefta o NIS-u, ostaje pitanje kako do isplate

Mađarski MOL na putu je preuzimanja većinskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) od Rusije.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su MOL i ruski Gaspromnjeft dogovorili osnovne odredbe budućeg kupoprodajnog ugovora za NIS.

No, ako američka administracija odobri tu prodaju, ostaje pod znakom pitanja način isplate ruskog udela.

Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu.

NIS je već mesecima pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a za njihovo ukidanje Vašington traži potpuni izlazak Rusije iz vlasništva.

Upravo zbog tih sankcija, uvedenih da se spreči Rusija da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini, profesor ekonomije Goran Radosavljević smatra da neće biti odobreno prebacivanje novca.

"Nerealno je, inače šta je onda poenta sankcija", kaže on za RSE.

Ipak, dodaje da je sve moguće u geopolitici u ovom trenutku.

"Ako je došlo do ponovnog davanja licenci kompaniji koja je već ušla u sankcije, to je neki signal da se tu nešto dešava. Iako su šanse male, mislim da nije nemoguće da se desi", naveo je.

NIS je pod američkim sankcijama od oktobra, a u međuvremenu je Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala posebnu licencu za operativni rad do 23. januara.

To je omogućilo transport sirove nafte za Rafineriju u Pančevu preko Jadranskog naftovoda (JANAF), bez koje Rafinerija nije mogla da radi.

Ustupci MOL-u?Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto (Szijjarto) je tokom posete Beogradu 15. januara rekao da mađarska vlada pruža diplomatsku podršku MOL-u u preuzimanju većinskog udela u NIS-u.

Kada dogovor o ulasku MOL-a u NIS bude postignut, što Sijarto očekuje za nekoliko dana, najavljuje da će odmah biti poslat zahtev OFAC-u.

"Svakako ćemo pružiti diplomatsku pomoć i podršku da bi ovakva procedura bila uspešna", naveo je on za RTS.

Sijarto je rekao i da je MOL u tesnim pregovorima sa ADNOK-om, kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ocenjujući da će biti "sjajne vesti" ukoliko dođe do saradnje ADNOK-a i MOL-a u Srbiji.

Mađarska je već dobila izuzeće na godinu dana od američkih sankcija na kupovinu ruskih energenata posle razgovora mađarskog premijera Viktora Orbana sa američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) u novembru.

Upitan da li se i sada mogu očekivati ustupci mađarskom MOL-u, profesor FEFA fakulteta u Beogradu Goran Radosavljević kaže da je pitanje šta američka strana hoće.

"Američka strana nema nijednog razloga da blagonaklono gleda prema bilo kome ko daje neke pare Rusiji, bila to Mađarska ili neko drugi", naveo je.

Ali, kako je dodao, bilo je izuzetaka, poput "kupovine ruske nafte od strane iste te Mađarske."

OFAC nije odgovorio na upit RSE koji bi način isplate ruskog udela za njih bio prihvatljiv.

Mogući scenarioRadosavljević ocenjuje da je maksimum onoga što bi američka strana mogla da odobri bilo da kažu "pare su zamrznute na nekom računu koje ćete dobiti jednog dana".

"I nisam siguran da će ruska strana pristati na tako nešto", smatra on navodeći da će to blokirati kupovinu.

Ni ruski Gaspromnjeft nije odgovorio na upit RSE koji bi način isplate za njih bio prihvatljiv.

Ta ruska državna kompanija je pod američkim sankcijama od januara 2025.

Prema finansijskom izveštaju NIS-a, ta kompanija je u 2024. imala više od 18 milijardi dinara (153,8 miliona evra) neto dobitka, što je manje u odnosu na prethodnu godinu kada je zabeležila 41 milijardu dinara (350,4 miliona evra).

U NIS grupi ima više od 13.000 zaposlenih, a kompanija ima preko 320 pumpi u Srbiji.

Ni Ministarstvo energetike Srbije nije odgovorilo na upit RSE koje su opcije Srbije ukoliko bude blokirana prodaja ruskog udela zbog načina isplate.

Šta je bilo sporno za Lukoil?Profesor Goran Radosavljević podseća i na nedavnu situaciju sa ruskom privatnom naftnom kompanijom Lukoil, kada američka administracija nije odobrila ni kupca.

SAD su u novembru odbile ponudu švajcarske kompanije koja se bavi sirovinama Gunvor Group za kupovinu imovine Lukoila u inostranstvu.

Gunvor je saopštio, kako je preneo Rojters, da povlači ponudu nakon što je američko Ministarstvo finansija tu firmu nazvalo "lutkom Kremlja", odbacujući te ocene.

U licenci od 19. novembra, kojom su američke vlasti potom dozvolile "određene transakcije" u procesu pregovora o prodaji imovine Lukoila u inostranstvu, navodi se da će SAD proceniti svaku predloženu prodaju.

To znači da li se transakcijom prekida veza sa Lukoilom, da li se blokiraju sredstva koja se duguju Lukoilu dok se sankcije ne ukinu i da li transakcija dovodi do toga da Lukoil od nje ostvaruje prihod.

Zatim je američko ministarstvo finansija 14. januara produžilo dozvolu do 28. februara kompanijama za pregovore sa Lukoilom o kupovini njegove imovine u inostranstvu.

Predsednik Donald Tramp je 22. oktobra uveo sankcije Lukoilu i Rosnjeftu, dvema najvećim ruskim energetskim kompanijama, kao deo napora da se izvrši pritisak na Moskvu zbog njenog rata u Ukrajini.

Nakon toga Lukoil je stavio na prodaju svoju imovinu u inostranstvu.

Lukoil je u Evropi, između ostalog, prisutan u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, a na Zapadnom Balkanu benzinske stanice ima u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

Na tržištu naftnih derivata u Srbiji na kojem je prisutan od 2003. godine, Lukoil zauzima nešto više od sedam odsto.

Kako se EU odnosi prema ruskoj nafti?Rusija je treći najveći proizvođač nafte na svetu, ali je EU dramatično smanjila potrošnju ruske sirove nafte koja se doprema naftovodima i zabranila uvoz morskim putem.

Sankcionisanim plovilima zabranjen je ulazak u luke EU.

Dodatne sankcije uvele su i ograničenje cene po kojoj treće zemlje mogu da kupuju rusku sirovu naftu, koja je znatno ispod tržišnih cena.

Nove sankcije zabranjuju uvoz u EU proizvoda dobijenih preradom ruske nafte.

EU je uvela i "pooštrenu zabranu transakcija" protiv Rosnjefta i Gazpromnjefta, podružnice državnog ruskog gasnog giganta Gasproma.

Takođe su preduzete mere i protiv pojedinih operatera iz trećih zemalja, a uvedene su i sankcije za još 118 ruskih brodova iz takozvane flote u senci, čime se broj sankcionisanih brodova povećao na više od 560.

Poslednji paket sankcija predviđa i zabranu uvoza ruskog tečnog gasa na evropsko tržište od 1. januara 2027.

Osim toga, Evropska unija planira da do 1. januara 2028. potpuno ukine uvoz ruske nafte i gasa.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) najavila je sredinom januara novi 20. paket sankcija protiv Moskve.

Kako je Abramovič prodao Čelsi?Model po kome je novac od prodaje deponovan na poseban račun primenjen je kod prodaje londonskog trofejnog fudbalskog kluba Čelsi (Chelsea).

U maju 2022. britanska vlada dozvolila je ruskom milijarderu Romanu Abramoviču prodaju tog kluba pod uslovom da se novac uplati za podršku žrtvama rata u Ukrajini.

Abramovič je morao da proda klub zbog navodnih veza sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u jeku rata u Ukrajini.

Prihod od prodaje od 2,5 milijardi funti, kako piše Gardijan (The Guardian), stavljen je na račun u banci i njime upravlja Abramovičeva kompanija Fordstam.

U decembru 2025. vlasti Velike Britanije upozorile su Abramoviča da oslobodi novac u roku od 90 dana ili će se suočiti sa sudskim postupkom.

Novac je, prema Gardijanu, zamrznut zbog zastoja u pregovorima sa Abramovičem o tome da li bi trebalo da se potroši isključivo u Ukrajini ili može da ide i van zemlje.

Abramovič prema tim navodima želi da novac ide "svim žrtvama rata u Ukrajini" i zahteva i Rusi imaju koristi od prihoda.