Od Srbije do Argentine: Ko su desni lideri koji su podržali Orbana pred izbore u Mađarskoj?

Centralne figure populističke, desne i konzervativne političke scene Evrope udružile su snage u podršci vlasti mađarskog premijera Viktora Orbana uoči parlamentarnih izbora u toj zemlji.

Aprilski izbori su za Orbana i njegov Fides (Fidesz) najozbiljniji izazov od povratka na vlast 2010. godine.

Suočavaju se sa snažnim protivnikom - Peterom Mađarom, čija je konzervativna Stranka poštovanja i slobode (TISZA), prema većini anketa, u prednosti.

Mađar, inače bivši dugogodišnji član Fidesa, obećava jačanje nezavisnosti pravosuđa, borbu protiv korupcije i pružanje biračima jasne alternative sadašnjoj vlasti. Predstavlja se kao proevropski, umereni političar koji želi da vrati Mađarsku demokratskim principima.

Sadašnja vlast suočava se s optužbama za podrivanje vladavine prava u zemlji, gušenje građanskih i medijskih sloboda.

Sa svojim nacionalističkim stavovima, antiimigrantskom retorikom i održavanjem bliskih veza sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Orban je često u konfliktu sa Briselom.

Istraživanje javnog mnjenja, koje je 14. januara objavio Institut Idea, pokazalo je da Orbanov rival ima podršku 48 odsto birača, što je 10 odsto više od njegovog Fidesa.

Kako bi popravili Orbanove šanse u njegovu kampanju su se, između ostalih, uključili italijanska premijerka Đorđe Meloni, premijer Češke Andrej Babiš, te predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tu su i opozicioni lideri sa krajnje desnice u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i Austriji.

Zajedno su se pojavili u predizbornom spotu koji je mađarski premijer podelio na društvenim mrežama.

"Zajedno stojimo za Evropu koja poštuje nacionalni suverenitet i koja je ponosna na svoje kulturne i religijske korene", jedna je od poruka koju izgovara italijanska premijerka.

Đorđa Meloni"Ona nije samo (moja) koleginica, ona je moja hrišćanska sestra". Tim rečima Orban je opisao italijansku premijerku, dok je bio na ekonomskom forumu, na severu Italije, u septembru 2024.

Đorđa (Giorgia) Meloni predvodi prvu krajnje desnu vladu u Italiji od kraja Drugog svetskog rata.

Njena desničarska partija Braća Italije (Fratelli d’Italia, FdI) ima neofašističke korene.

Kada je Meloni preuzela vlast 2022. godine, stranke krajnje desnice širom Evrope pozdravile su njenu pobedu, očekujući da će slediti nacionalističku agendu i suprotstaviti se Briselu.

Jedan od izbornih slogana te stranke "Branimo Boga, otadžbinu i porodicu", povezuje se fašističkim režimom Benita Musolinija.

Ipak, u jednom od intervjua za Rojters (Reuters), ona je odbacila bilo kakve tvrdnje da je njena stranka nostalgična za fašističkim periodom i distancirala se od komentara koje je davala kao tinejdžerka, hvaleći Musolinija kao "dobrog političara".

Takođe, ublažila je ili potpuno promenila neke od svojih kontroverznijih političkih stavova, i uspostavila blisku saradnju sa briselskim predstavnicima.

Isprva se protivila sankcijama Evropske unije protiv Kremlja zbog ruske aneksije Krima 2014. godine, te slavila izbornu pobedu Vladimira Putina 2018.

Odnos je promenila nakon ruske invazije na Ukrajinu. Kritikujući poteze Rusije, podržala je zapadne sankcije Moskvi i slanje oružja Kijevu.

Desničarske stavove zadržala je kada je reč o pitanjima koja se tiču imigracije, abortusa i LGBTQ+ prava.

Mateo SalviniU spotu se pojavljuje i vicepremijer Italije Mateo (Matteo) Salvini, lider ultradesničarske stranke Liga.

Populista poznat po politici "Italijani na prvom mestu", Salvini se protivi imigracijama.

Sudilo mu se zbog optužbi da je, dok je bio ministar policije, blokirao iskrcavanje preko 100 migranata sa spasilačkog broda, zbog čega su danima boravili u teškim uslovima.

Odbacujući optužbe, Salvini je tvrdio da je njegovo delovanje bilo usmereno na zaštitu granica Italije.

Kada su se evropski lideri krajnje desnice okupili oktobra 2024. u Italiji kako bi mu pružili podršku, među njima je bio i mađarski premijer. Orban je tada izjavio da Salvini "zaslužuje oduševljenje, a ne kaznu", preneo je Rojters.

Italijanski sud je na kraju doneo oslobađajuću presudu.

Andrej BabišSvoju svoju ulogu u videu podrške Orbanu, ima i populistički premijer Česke Andrej Babiš.

Nakon izborne pobede u oktobru 2025, po drugi put je izabran na tu funkciju.

Svoju kampanju temeljio je na obećanjima da će se suprotstaviti Evropskoj uniji po pitanju migracija i ekoloških politika, kao i da će smanjiti podršku Ukrajini. Uz Slovačku i Mađarsku, i Češka je u decembru obezbedila izuzeće od odluke EU o dodeljivanju Ukrajini pomoći od 90 milijardi evra za 2026/27. godinu.

Sedamdesetjednogodišnji milioner često koristi evroskeptičnu retoriku, ali redovno isključuje mogućnost izlaska iz EU ili NATO-a.

Suosnivač je desničarskog bloka "Patriote za Evropu" u Evropskom parlamentu, zajedno s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.

"Istina je pobedila!" napisao je Orban na mreži X nakon izbora u Češkoj. "Dobre vesti za Evropu".

Aleksandar VučićAleksandar Vučić u promotivnom spotu navodi da se nada "da će naredni izbori mnogo značiti svima nama, što znači da ćemo svedočiti još jednoj pobedi Fidesa".

On i Viktor Orban održavaju dobre odnose od dolaska Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) na vlast u Srbiji.

Više puta su isticali da su odnosi Srbije i Mađarske, susednih zemalja, na "vrhunskom i istorijskom nivou".

Orban je glavni zagovornik brzog ulaska Srbije u Evropsku uniju, dok ga Vučić naziva "velikim prijateljem".

Opozicija u obe države i deo međunarodnih nevladinih organizacija optužuje ih za nazadovanje u demokratskim procesima, korupciju, kršenje ljudskih prava i gušenje medijskih sloboda.

I Orban i Vučić, međutim, takve kritike demantuju.

Istovremeno, i Srbija i Mađarska održavaju odnose sa Pekingom i Moskvom, što nailazi na negodovanje Evropske unije.

Dvojicu lidera veže i partnerstvo sa Savezom vojvođanskih Mađara (SVM), vladajućom partijom Mađara u Srbiji.

SVM je sestrinska partija Orbanovom Fidesu, a u Srbiji je deo vlasti sa Vučićevim SNS-om.

Marin Le PenFrancuska opoziciona političarka Marin Le Pen (Marine), koja se takođe pojavljuje u spotu podrške Orbanu, dugogodišnja je liderka krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje.

Le Pen je preuzela Nacionalni front od svog oca Žan-Mari Le Pena (Jean-Marie) još 2011. godine. I preimenovala ga u Nacionalno okupljanje. U nastojanju da popravi imidž, distancirala je partiju od nekih otvoreno rasističkih i antisemitskih stavova iz prošlosti njenog oca.

Ipak, zadržala je veoma kritičan stav prema imigraciji i islamu, te zalaganje da se Francuska povuče iz vojne komande NATO-a.

Međutim, odustala je od svojih ranijih obećanja da će zemlju izvesti iz Evropske unije i evrozone.

Dok je u prošlosti davala podršku Moskvi i kritikovala sankcije EU protiv Kremlja, ona je podržavala Francusku u prihvatanju ukrajinskih izbeglica.

Sud u Parizu proglasio ju je krivom za zloupotrebu sredstava Evropske unije i zabranio joj na pet godina kandidovanje za javnu funkciju. U toku je žalbeni postupak na tu odluku.

Benjamin NetanjahuPored evropskih političara, uz Orbana je stao i izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

"Bezbednost se ne može uzimati zdravo za gotovo, ona se mora osvojiti. Mislim da Viktor Orban ima sve kvalitete za to", poručio je u promotivnom spotu.

On je političar s najdužim stažom na čelu izraelske vlade. U njegovoj trenutnoj vladi su i krajnje desničarske partije.

Na udaru međunarodnih kritika je od početka poslednjeg rata u Gazi koji je počeo napadom na Izrael u oktobru 2023.

Militanti Hamasa, kog SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom, tada uzeli su 251 osobu za taoce, a u samom napadu je, prema izraelskim podacima, ubijeno oko 1.200 ljudi.

U potonjoj izraelskoj ofanzivi u Pojasu Gaze ubijeno je, kako navode zdravstvene vlasti na toj teritoriji, na desetine hiljada ljudi.

Brojni međunarodni akteri osudili su operacije izraelske vojske zbog visokog broja civilnih žrtava i humanitarne krize. Kritikama se pridružilo i više evropskih lidera koji su tradicionalno podržavali Izrael. Među njima nije bio Orban.

Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je u novembru 2024. nalog hapšenje Netanjahua zbog navodnih ratnih zločina u Gazi. Nakon Netanjahuove zvanične posete Budimpešti u aprilu 2025, Mađarska je najavila povlačenje iz MKS.

Na domaćem planu, izraelskom lideru trenutno se sudi zbog optužbi za korupciju i pronevere, koje on odbacuje kao politički motivisane.

Havijer MileiOrban i njegov Fides dobili su i prekookeansku podršku – u videu se pojavljuje i desničarski predsednik Argentine Havijer (Javier) Milei.

Ovaj populistički lider poznat je po teatralanom stilu – od nošenja kostima superheroja do mahanja motornom testerom kao simbola fiskalnih rezova koje je najavljivao.

Milei je poznat po radikalno desničarskim i libertarijanskim stavovima. Popularnost je stekao na desničarskom programu i obećanjima da će ograničiti pravo na abortus, liberalizovati zakone o oružju, kao i na poricanju klimatskih promena.

Njegovoj inauguraciji u decembru 2023, prisustvovao je i mađarski premijer Viktor Orban sa kojim se Milei ideološki poredi.

Izborni izazov za OrbanaNa parlamentarnim izborima, koji će biti održani 12. aprila, Viktor Orban traži šesti premijerski mandat.

Na vlasti je od 2010, a ankete pokazuju da opozicija prvi put ima šansu da okonča njegovu vladavinu.