Na Kosovu počinje striktna primena zakona o saobraćaju i strancima uprkos protivljenju Srba

Na Kosovu od 16. januara počinje striktna primena Zakona o saobraćaju, na osnovu kog vozila sa stranim tablicama ne mogu da učestvuju u saobraćaju na Kosovu duže od tri meseca ili na osnovu ovlašćenja, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa zamenik direktora Policije Kosova za region sever Veton Eljšani (Elshani).

Istovremeno će početi i sa striktnim poštovanjem Zakona o strancima kada su u pitanju lična dokumenta, odnosno svi oni koji nemaju kosovska moraće se prijaviti za boravišnu dozvolu u roku od 72 sata.

Ove mere će pogoditi pripadnike srpske zajednice koji žive na Kosovu, a koji su do sada vozili automobile na tablice nekog grada u Srbiji uz ovlašćenje ili nemaju kosovska dokumenta.

Srpski narodni pokret Milije Biševca, Građanska inicijativa "Koreni" Ivana Vučkovića i Građanska inicijativa "Sever za sve" Marka Jakšića, obratili su se 15. januara zajedničkim otvorenim pismom Vladi Kosova, Evropskoj uniji i drugim međunarodnim organizacijama.

Zahtevaju hitno reagovanje povodom sprovođenja Zakona o saobraćaju i strancima uz obrazloženje da će njime biti pogođeno na hiljade porodica.

Ovi politički predstavnici Srba na lokalnom nivou, pored ostalog, traže odlaganje primene spornih zakona, pokretanje dijaloga sa predstavnicima srpske i drugih nevećinskih zajednica, te pronalaženje adekvatnih i primenjivih modaliteta koji će građanima omogućiti trajno i održivo rešenje.

Inače, sa poštovanjem ova dva zakona bez odstupanja trebalo je da se počne 1. novembra prošle godine, ali je Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova odložilo tako nešto do 15. januara 2026. godine kako bi se sprovela informativna kampanja.

Ove mere kosovskih vlasti nailaze na kritike srpske zajednice, ali i srpskog civilnog sektora, te političkih predstavnika.

Kako će srpsku zajednicu pogoditi Zakon o saobraćaju?Iz Policije Kosova kažu da je upravljanje vozilima sa stranim tablicama uz ovlašćenje u suprotnosti sa Zakonom, te da se do sada ta pojava tolerisala kako bi se dalo vremena da se registarske oznake zamene.

Veton Eljšani je za RSE rekao da će policija na terenu poštovati Zakon o saobraćaju od 15. januara u ponoć, ali da će se vožnja na ovlašćenje ipak tolerisati u nekim hitnim slučajevima uz upozorenje.

"Ukoliko je neko krenuo u bolnicu, mi ćemo ga pustiti, neće se odmah konfiskovati vozila, ali ako ista osoba ponovo u narednim danima bude zaustavljena, može da se piše kazna i do 200 evra", rekao je on.

Kosovo je inače krajem 2022. godine prestalo da toleriše upravljanje vozilima sa srpskim tablicama za gradove na Kosovu, kojih je uglavnom bilo na severu Kosova. Ta odluka je izazvala izlazak Srba iz kosovskih institucija i podigla tenzije na terenu.

Jedan deo pripadnika srpske zajednice sa prebivalištem na Kosovu je svoje automobile potom preregistrovao na oznake gradova u Srbiji, te njima upravljao na ovlašćenje.

U tom ovlašćenju se nalaze podaci lične karte vozača, koju izdaju organi Srbije za gradove na Kosovu, a koje zvanična Priština ne priznaje.

Kako će srpsku zajednicu pogoditi Zakon o strancima?Zakon o strancima može da pogodi one pripadnike srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta, a žive, rade ili se školuju na Kosovu.

Ipak, Veton Eljšani napominje da se ovaj zakon neće striktno primenjivati na osobe koje žive na Kosovu, a iz nekog razloga nemaju kosovska dokumenta.

"Nećemo mi deportovati takve osobe, odvajati majke od dece ili oca od dece", poručuje i dodaje da će se kao stranci ipak morati prijavljivati oni koji na Kosovo dolaze turistički, da rade ili se školuju.

"Polako ćemo sprovoditi zakon, nećemo nikoga odmah deportovati. Na primer, u dva sata ujutru policija zatekne nekoga na ulici i legitimiše, ako nema kosovska dokumenta obaveštavamo ga da mora da se javi u policijsku stanicu", kaže on.

U priručniku "Vodič za ulazak, kretanje, boravak i zapošljavanje stranaca u Republici Kosovo", koji je objavljen prošle godine, objašnjava se procedura za dobijanje dozvole za "kratkoročni, privremeni ili trajni boravak".

O izdavanju dozvola potom će odlučivati Odeljenje za državljanstvo, azil i migracije Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova.

Inače, u Severnoj Mitrovici funkcioniše Univerzitet koji radi u sistemu Srbije, a na kome studiraju ili su zaposleni državljani Srbije. Takođe, zaposlenih iz Srbije ima i u zdravstvenim institucijama u srpskim sredinama na Kosovu ili pojedinim institucijama kulture.

Međutim, Priština srpske organe ne priznaje i do sada je zatvorila većinu, osim obrazovnih i zdravstvenih.

Reakcije civilnog sektora i političaraNema tačnih zvaničnih podataka koliko Srba živi na Kosovu i poseduje kosovska dokumenta, jer su pripadnici ove zajednice, uglavnom u četiri opštine na severu, bojkotovali popis stanovništva 2024. godine.

Ipak, izveštaj nevladine organizacije Aktiv iz 2024. godine pod nazivom "Analiza trendova, stavovi srpske zajednice" pokazao je da više od 93 odsto od 503 ispitanika ima kosovska dokumenta.

Grupa srpskih nevladinih organizacija je ranije navela da ipak postoji na hiljade kosovskih Srba koji ne mogu da dobiju kosovska dokumenta jer se "civilna registracija kosovskih Srba, ali i drugih pripadnika nevećinskih zajednica, opstruiše duži niz godina".

Kosovske vlasti su u periodu od novembra 2024. do aprila 2025. godine Srbima na Kosovu omogućile "naknadno" dobijanje državljanstva, imajući u vidu da jedan broj nije mogao da izvadi kosovska dokumenta jer su imali, primera radi, samo izvod rođenih koji izdaju srpske institucije, a koje kosovske vlasti ne priznaju.

Srpska lista, vodeća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, saopštila je 14. januara da je održala na desetine sastanaka sa međunarodnim predstavnicima zbog primene Zakona o saobraćaju i strancima, te da su naišli na razumevanje ali da nisu dobili odgovor na zahteve.

"Čak i prethodnih nekoliko dana, pa i danas, intenzivno smo bili u kontaktu sa međunarodnim predstavnicima i preneli zabrinutost naših građana, posebno po pitanju posledica eventualne primene ovakvih štetnih odluka", navodi se.

Srpska lista je pozvala kosovske vlasti da ponovo odloži primenu "pravila" kako bi se pronašao odgovarajući model.

Lider stranke za Slobodu, pravdu i opstanak Nenad Rašić, koji je na poslednjim izborima osvojio jedno poslaničko mesto u Skupštini Kosova, rekao je 13. januara za kosovski javni servis da se ove mere kosovskih vlasti trebaju ponovo odložiti jer "nismo dovoljno spremni".

Srpski narodni pokret Milije Biševca je oktobra prošle godine uputio otvoreno pismo ambasadama i međunarodnim misijama na Kosovu u kome je ispoljio svoju zabrinutost zbog najave da će se Zakon o strancima "striktno poštovati".

Srpska demokratija Aleksandra Arsenijevića je tražila da se rešenje pronađe u okviru dijaloga sa Srbijom.