Nobelovka Shirin Ebadi: Iranci nemaju što izgubiti
Protesti zbog vrtoglave inflacije i pada vrijednosti lokalne valute, rijala, počeli su 28. decembra kada su trgovci u Teheranu zatvorili svoje radnje. Protest se nastavio svakog dana, šireći se na nekoliko univerziteta u glavnom gradu, kao i na druge dijelove zemlje.
Iranske snage sigurnosti povremeno su reagovale rafalima suzavca i palicama, iako je predsjednik Masud Pezeshkian obećao da će vlada donijeti "nove odluke" za koje je rekao da će poboljšati ekonomsku situaciju Iranaca.
Shirin Ebadi, koja je 2003. godine nagrađena Nobelovom nagradom za mir za svoje napore da uvede demokratiju i zaštiti ljudska prava u Iranu, razgovarala je telefonom s Radio Farda (Iranski servis Radija Slobodna Evropa) 1. januara o tome šta pokreće njene sunarodnike da se suprotstave vlastima i po čemu se ovi protesti razlikuju od prethodnih.
Radio Farda: Koliko su po vašem mišljenju značajni protesti u Iranu i koju poruku oni šalju?
Shirin Ebadi: Nedavni protesti otkrivaju jednu jasnu stvarnost: mnogi Iranci su odlučili da sadašnji režim mora okončati – po svaku cijenu i što je prije moguće – prije nego što zemlja koju vole bude dodatno uništena. Iran se suočava s ozbiljnim nestašicama čistog zraka, vode i energije, dok se ljudi bore za opstanak.
Čak je i predsjednik priznao da zemlja raspolaže ogromnim bogatstvom, a ipak su njeni ljudi gladni. Odgovornost za ovu situaciju leži isključivo na režimu – od glavnih centara moći do nemoćnih zvaničnika, uključujući i samog predsjednika. Svi dijele krivicu za siromaštvo i bijedu nametnutu nekada prosperitetnoj naciji.
Radio Farda: Koliko se ovi protesti razlikuju od prethodnih?
Ebadi: Ono što razlikuje ovaj talas protesta od prethodnih jeste sve veća spoznaja unutar režima da represija i ubijanje više ne funkcionišu. Upotreba sile protiv ljudi koji više nemaju šta da izgube samo bi pojačala gnjev javnosti – kao da se na vatru sipa benzin.
Ljudi nemaju šta da izgube, više ne mogu da izdrže. Stolovi su im prazni, a glad je toliko pritisla ljude da su odustali od života. Režim to razumije i ne želi da sipa benzin na vatru.
Radio Farda: Iranski zvaničnici su rekli da su ekonomski zahtjevi građana legitimni, ali su upozorili na proteste protiv režima. Mislite li da ljudi prave razliku između to dvoje?
Ebadi: Pogrešne politike Islamske Republike i korupcija stvorile su siromaštvo i bijedu za narod. Zato, kada ljudi kažu da su im stolovi prazni, to donosi sramotu ovom režimu. Kada kažemo da su ljudi gladni, to znači da se režim mora promijeniti.
Već 47 godina rade na tome da od Irana, koji je nekada bio prosperitetan, naprave sadašnju situaciju. Ne zaboravite dan kada je Islamska Republika stvorena – dolar je tada vrijedio 7 tomanâ. Sada je kurs dolara preko 135.000 tomanâ. Šta je to uzrokovalo? Nesposobnost režima, korupcija političara, privilegije koje su stvorili za sebe i svoje porodice.
Radio Farda: Antirežimski protesti u Iranu traju godinama, decenijama, uslijed sve većeg jaza između naroda i vlasti. Gdje mislite da će trenutni talas protesta odvesti Iran?
Ebadi: Nadam se da će ovaj put ljudi pobijediti, da će režim pasti i da će narod ostvariti svoju dugogodišnju želju da odlučuje o svojoj budućnosti na referendumu pod nadzorom UN-a.
Režim je izgubio moć i volju da vrši represiju jer zna da bi ubijanje ljudi, kao tokom prethodnih protesta, bilo kao sipanje benzina na vatru njihovog gnjeva.
Priredila Elvisa Tatlić