Kosovsko tužilaštvo podiglo optužbu protiv 21 osobe za masakr u Račku

Specijalno tužilaštvo Kosova optužilo je 21 osobu za "ratni zločin protiv civilnog stanovništva" zbog masakra u Račku, gde je 15. januara 1999. ubijeno 45 civila.

Optuženi su, prema navodima tužilaštva, u periodu 1998–1999. kao pripadnici 243. mehanizovane brigade Prištinskog korpusa Treće armije vojske bivše Jugoslavije, kao i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, "počinili i nečovečno postupanje, uništavanje imovine, masovno proterivanje i etničko čišćenje civilnog stanovništva".

Oni su optuženi za ubistvo 42 civila u Rečku tokom operacije srpskih policijskih snaga.

Tužilaštvo je predložilo da im se suđenje održi u odsustvu, jer su "nedostupni pravosudnim organima" Kosova.

Tužilaštvo je saopštilo da su optuženi opkolili Rečak a zatim su granatirali to selo, vršili pretrese od kuće do kuće i odvajali muškarce od žena i dece, prisiljavajući ih da napuste selo, "dok su pogubljivali pritvorene muškarce".

"Istraga je utvrdila da su optuženi vršili fizičko nasilje nad civilima, tukli ih kundacima pištolja, udarali nogama, drvenim palicama, lancima i drugim tvrdim predmetima", navodi se u saopštenju Tužilaštva.

Tada je, kao rezultat ove operacije srpskih snaga, skoro 20.000 civila iz sela Rečak, Topil, Petrova, Kraišt, Mulapolc, Dremjak proterano iz svojih domova, saopštilo je Tužilaštvo.

Suđenja u odsustvu, koja je Specijalno tužilaštvo tražilo za ovaj slučaj, moguća su na Kosovu posle izmena Krivičnog zakonika, donetih 2022. godine.

Takva suđenja mogu se održati samo pod uslovom da su tužilaštvo i sud iscrpeli sva sredstva da obezbede prisustvo optuženih.

Međutim, ovaj zakon predviđa da lica kojima se sudi u odsustvu imaju pravo na bezuslovno ponovno suđenje kada budu uhapšena.

Zločine počinjene u Račku dokumentovao je Vilijam Voker (William Walker), koji je 1999. godine bio šef Verifikacione misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Posle masakra u Račku, u martu 1999. godine, NATO je napao ciljeve vojne i policijske mete u bivšoj Jugoslaviji.

Posle 78 dana napada, bombardovanja su obustavljena 10. juna 1999. godine, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Intervencija NATO-a na Kosovu je takođe omogućila povratak svojim domovima više od 800.000 izbeglica, interno raseljenih lica i ljudi van Kosova.

U ratu na Kosovu 1998/99. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale.

Skoro 1.600 ljudi se vodi kao nestalo,– većina njih su Albanci.

Poslednjih godina, Kosovo je povećalo broj optužnica u odsustvu za ratne zločine počinjene tokom poslednjeg rata.

Ranije ove godine, Kancelarija specijalnog tužioca podigla je optužnice u odsustvu protiv 21 osumnjičenog za prisilno proterivanje više od 800.000 albanskih civila s Kosova tokom rata.