Štite li nacionalni saveti prava manjina u Srbiji?

"Sete nas se samo kad su izbori", kaže Faljim, žitelj jednog romskog naselja u Beogradu u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Pokazuje na ulicu u kojoj vodimo razgovor.

"Ovde živim skoro 40 godina. Niko nikad nije došao da nam asfaltira ulicu", kaže sagovornik RSE.

Usko izlokano sokače na obodu grada, sa kućama od blokova i maltera. Samo pedesetak metara niže je kartonsko naselje, čiji stanovnici žive u značajno lošijim uslovima.

Na pitanje da li ima osećaj da neka institucija štiti njegova prava, odgovara odrečno.

"Pogledaj okolo, pa sam reci da li smo mi nekome važni."

Prema podacima nevladine Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11, Romi i Romkinje u Srbiji izloženi su sistemskoj institucionalnoj diskriminaciji.

U izveštaju iz aprila 2025. godine, A11 navodi da veliki broj pripadnika ove zajednice i dalje živi u neformalnim naseljima bez osnovne infrastrukture, pristupa vodi i struji, u lošim i nebezbednim uslovima, dok nadležni "po pravilu reaguju ignorisanjem i okretanjem glave" kada je u pitanju unapređenje uslova života.

Romska zajednica, jedna je od 23 manjinske grupe, ima svoj nacionalni savet.

Reč je o telu u kome sede politički predstavnici nacionalnih manjina. Nacionalni saveti predstavljaju manjinske grupe u oblastima obrazovanja i kulture, te učestvuju u odlučivanju o pitanjima iz tih oblasti.

Politički uticajSrđan Šajn, predsednik Romske partije, ocenjuje za RSE da su politički uticaj i izmene u legislativi praktično paralisali rad Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Prema njegovim rečima, u Srbiji su blokirane ključne institucije koje bi trebalo da štite prava pripadnika svih marginalnih grupa.

"Nacionalni saveti su blokirani tako što su izbori manipulisani i vladajuće stranke su instalirale svoje poslušnike tamo", smatra Šajn.

Šajn, međutim, napominje da su i prethodne vlasti pokušavale da vrše uticaj na nacionalne savete, ali dodaje da je to bilo u nešto manjoj meri nego što je to slučaj danas.

"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov režim su samo završili sve sisteme kontrole, apsolutno su paralisali nacionalne savete posle 2015. godine. Oni to vrše na taj način što izbore za nacionalne savete kao i sve ostale izbore lažiraju", ocenjuje Šajn.

Na izborima 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, Šajnova stranka bila je deo te koalicije. Na pitanje kada je shvatio da SNS nije opcija koja može da unapredi položaj nacionalnih manjina, Šajn odgovara da je to bilo jasno već tri godine kasnije, na izborima za članove nacionalnih saveta.

"Već 2015. godine Romska partija je dobila izbore za nacionalni savet, ja sam bio izabran za predsednika. Srpska napredna stranka je učinila sve da ja ne budem upisan kao predsednik", kaže Šajn.

Nakon izbora članova Nacionalnog saveta Roma, održana je sednica na kojoj je smenjen dotadašnji predsednik tog tela Vitomir Mihajlović, a na njegovo mesto je imenovan Srđan Šajn.

Međutim, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ocenilo je da sednica nije zakazana i održana u skladu sa zakonom, te je potvrdila Mihajlovićev mandat.

"Mi smo se tada obratili svim demokratskim faktorima u zemlji, međutim oni nisu prepoznali da je to jasan signal da se ovaj režim pretvara u nešto što je neodrživo", dodaje Šajn.

On dodaje da je na poslednjim izborima za članove Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, u novembru 2022. godine, jedna od lista romske zajednice imala isti slogan kao i vladajuća Srpska napredna stranka.

Upravo je ta lista osvojila ubedljivu većinu sa 95 odsto glasova.

Prvo osnovani, pa uređeni zakonomNacionalni saveti nacionalnih manjina osnovani su 2007. godine. Dve godine kasnije donesen je prvi zakon koji reguliše rad tih saveta.

Ksenija Marković, istraživačica Instituta društvenih nauka, kaže za RSE da se već na samom početku videlo da ta priča nije postavljena na dobrim osnovama.

"Imali smo raskorak između realnosti i normative koja nije postojala. Kada je zakon donesen i kada su održani prvi izbori za nacionalne savete 2010. godine, postojalo je mnogo problema kako u organizaciji izbora, tako i u ostvarivanju izbornog prava i kasnije u funkcionisanju saveta", kaže Marković.

Prema njenim rečima, glavni problem postojećeg modela funkcionisanja nacionalnih saveta je to što je on univerzalan i nije prilagođen potrebama manjina koje su malobrojne i nisu teritorijalno koncentrisane.

"Sada je situacija takva da nacionalni saveti nacionalnih manjina zbog toga što imamo univerzalni problem ne mogu svi da odgovore na potrebe svih manjina, jer nemaju dovoljno kapaciteta", kaže Marković.

Ona napominje da nisu svi saveti nacionalnih manjina nefunkcionalni, ali dodaje da Srbija nije definisala na kojim načelima čitavo društvo počiva, pa samim tim i kako se uređuju međuetnički odnosi.

"Nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju problem i zbog ograničenih kapaciteta i resursa. Drugo, ostvarivanje prava nacionalnih manjina je pravo koje je Ustavom zagarantovano i to nije posao samo Nacionalnog saveta nego i svake institucije u ovoj državi. Dakle, većina je ta koja drži poluge moći", kaže Ksenija Marković.

Smanjene kompetencije savetaPrema rečima Srđana Šajna, u prvobitnom Zakonu o nacionalnim savetima, ova tela su imala dvojaku ulogu – bavila su se odlučivanjem o pitanjima kulturne autonomije i imali su mogućnost da se obrate svim državnim organima koji donose odluke od suštinskog značaja za pripadnike nacionalnih manjina.

Potonje je u međuvremenu izbačeno iz zakonskog okvira, kaže Šajn.

"Dakle, smanjene su kompetencije nacionalnih saveta. S druge strane, nacionalni saveti koji treba da odlučuju o tome koje ustanove će biti kulture od značaja, postavljeni su ljudi iz vladajućih stranaka i oni ne slušaju ono što kaže zajednica", kaže Šajn.

Ksenija Marković iz Instituta društvenih nauka ističe da su tolike izmene zakona koji uređuje rad nacionalnih saveta obesmislile njegovo postojanje u ovom obliku.

"Postoje pravnici koji kažu da je on već toliko puta menjan da je izgubio svoju suštinu i sadržinu", kaže Marković.

Kako unaprediti rad nacionalnih saveta?Ona kaže da postoje različiti predlozi za unapređenje strategije manjinske politike u Srbiji.

"Neki od zagovornika kažu da bi bilo dobro da, umesto Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina postoji jedan ustavni zakon koji bi se bavio statusom i položajem nacionalnih manjina, ali i koji bi definisao načela integracije nacionalnih manjina u društvo Republike Srbije", kaže Ksenija Marković.

Marković napominje da se u društvu mora povesti debata i o tome koliko su sami pripadnici nacionalnih manjina zadovoljni radom svojih nacionalnih saveta.

"Manjinska zajednica je ta koja bira članove saveta i ona je ta koja treba o tome da raspravlja i da postavi pitanje svojoj eliti, zbog čega mi ne možemo da ostvarimo svoja Ustavom zagarantovana prava?", zaključuje Marković.

Prema popisu iz 2022. godine, u Srbija živi 6,7 miliona stanovnika. Od toga se 80 odsto popisanih izjasnilo da su Srbi, dok se oko 20 posto stanovnika izjašnjava kao deo neke manjinske grupe ili se nije izjasnilo na popisu.