Dačić: Pet opozicionih stranaka predložilo kandidate za nadzor medija
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je 2. novembra da je pet opozicionih stranka dostavilo predloge za članove Privremenog nadzornog tela za praćenje medija uoči izbora koji su u Srbiji najavljeni za 3. april 2022.
Dačić je novinarima u Skupštini Srbije, posle onlajn sastanka sa poslanicima Evropskog parlamenta koji posreduju u dijalogu vlasti i opozicije, rekao da su svoje predloge uputili Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, pokret Dosta je bilo Saše Radulovića, koalicija NADA, stranka koju predvodi nekadašnja poslanica Tatjana Macura i pokret Dveri Boška Obradovića.
Dačić je objasnio da je rok za dostavljanje predloga bio ponedeljak, 1. novembar, a da je potom stigao još jedan predlog i da će se šesti predlog "definisati do kraja meseca".
On je dodao da do kraja novembra ima vremena i da stranke koje nisu poslale predloge preispitaju svoje stavove.
Predviđeno je da telo za praćenje medija ima 12 članova, od toga šest delegira Regulatorno telo za elektronske medije (REM), a šest opozicija koja svoje predloge dostavlja predsedniku Skupštine.
Dačić je rekao da će u Beograd posle 20. novembra doći evroposlanici koji su posredovali u međustranačkom dijalogu Edvard Kukan i Knut Flekenštajn, a da će kompletna delegacija evropskih poslanika biti u Srbiji u januaru 2022, kako bi se razgovaralo o postignutom u dijalogu.
Glavno je primena svega što smo dogovorili, rekao je Dačić.
Predsednik Skupštine je najavio da će uskoro u skupštinsku proceduru ući promene Zakona o narodnim poslanicima, u delu koji se odnose na sastav Republičke izborne komisije i stalni sastav biračkih odbora.
"Pozivam stranke na veliku ozbiljnost da ne dođemo u situaciju da ostavimo mesta koja će neko da ima, a onda da danima čekamo na kadrovsko popunjavanje sastava. To nisu organi koji mogu da budu na čekanju", zaključio je Dačić.
Sporazum o unapređenju uslova za održavanje izbora u Srbiji u okviru Radne grupe za međustranački dijalog bez posredovanja stranaca, potpisan je u petak 29. oktobra, u Skupštini Srbije u Beogradu.
Sporazum su potpisali predstavnici Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Dveri, Dosta je bilo, Srpske radikalne stranke, Pokreta obnove Kraljevine Srbije, Demokratske stranke Srbije, Zavetnika i Zdrave Srbije.
Dokumentom je predviđeno da redovni predsednički i beogradski, kao i vanredni parlamentarni izbori, budu održani 3. aprila, pri čemu će izbori za predsednika Srbije biti raspisani 2. marta 2022. godine.
Transparentnost Srbija: Sporazum ne dotiče mnoge probleme
Dogovor o izbornom procesu potpisan između dve vladajuće i sedam opozicionih stranaka i predsednika Skupštine Ivice Dačića mnoge probleme uopšte ne dotiče, a deo dogovora o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora i uspostavljanju Kontrolnog tela predstavlja kršenje Ustava i zakona, saopštila je 2. novembra nevladina organizacija Transparentnost Srbija.
Kako se navodi, poboljšanja o finansiranju izborne kampanje i sprečavanju zloupotreba javnih resursa su minimalna, jer nema naznaka da će se postupati po svim preporukama koje je Srbija dobila od Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS/ODIHR nakon parlamentarnih izbora 2020. i 2016. i predsedničkih iz 2017. godine.
U saopštenju je ocenjeno je da su nova pravila o zabrani medijskog prenošenja pojedinih aktivnosti javnih funkcionera kao što su svečana otvaranja infrastrukturnih objekata "potpuno neadekvatna" jer, umesto postavljanja zabrana za medije, treba ograničiti promotivne aktivnosti javnih funkcionera u kampanji.
Sa stanovišta vladavine prava glavni je problem to što se međustranačkim sporazumom predviđa da će na obrazloženi predlog Vlade predsednik raspustiti Skupštinu i raspisati izbore, i to u određenom roku, navodi se u saopštenju.
Takav dogovor predstavlja kršenje ustavne odredbe prema kojoj "političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi", dodaje Transparetnost Srbija.
Transparetnost Srbija je u saopštenju zaključila da nema zakonskog osnova da se međustranačkim sporazumom formira Kontrolno telo koje bi trebalo da ima ovlašćenja u odnosu na državne organe i nosioce javnih ovlašćenja.