Najavljen koordinisan nadzor inspekcija u Beogradu zbog zagađenja vazduha

Ministarka zaštite životne sredine Srbije Irena Vujović najavila je da će od 1. novembra početi koordinisan nadzor inspekcija zbog zagađenja vazduha u Beogradu.

“Republički inspektori zaštite životne sredine će krenuti u koordinisan nadzor, zajedno sa inspekcijom Grada Beograda, kako bi se uverili da privredni subjekti i ustanove na teritoriji Beograda preduzimaju sve propisane mere kako ne bi dolazilo do prekoračenja emisija zagađujućih materija u vazduh”, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Prema navodima iz saopštenja, nadzor će se raditi u gradskim toplanama i ustanovama koje imaju sopstvene kotlarnice, a za koje je nadležna lokalna samouprava.

“Cilj nam je da zajedničkim angažovanjem pojačamo kontrolu i osiguramo poštovanje Zakona o zaštiti vazduha. Republički inspektori zaštite životne sredine su u proteklih mesec dana obavili oko 20 kontrola u privrednim subjektima i ustanovama, a dobra vest je da uglavnom nisu utvrđene veće nepravilnosti”, rekla je Vujović.

Vujović navodi da su početkom 2021. godine usvojene izmene i dopune Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh kojom su prvi put obuhvaćeni objekti čija delatnost ima uticaj na aerozagađenje.

“Budući da se ranije veliki broj pritužbi građana odnosio na mala postrojenja koja su izvor zagađenja, novom uredbom je kontrola tih objekata u nadležnosti inspekcije za zaštitu životne sredine. Obuhvaćena su i postrojenja za direktno grejanje, sušenje ili drugi način obrade predmeta i materijala, poput peći za ponovno zagrevanje ili za termičku obradu”, rekla je Vujović.

Mediji su prethodne nedelje izveštavali da je Beograd 28. oktobra bio na prvom mestu na listi gradova sa najzagađenijim vazduhom na svetu.

Aplikacija za merenje kvaliteta vazduha AirVisual je od početka godine u više navrata svrstala Beograd i još nekoliko gradova u Srbiji na listu najzagađenijih na svetu, zbog čega su organizovani i protesti.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović izjavio je 2020. da su u Srbiji dominantni izvori zagađenja vazduha individualna ložišta, ali da se ne mogu zanemariti ni industrijska postrojenja.

Prema izveštaju mreže nevladinih organizacija sa sedištem u Pragu "Bankwatch", ukupne emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj u Srbiji su u 2019. godini bile 5,6 puta više nego što je dozvoljeno u Nacionalnom planu za smanjenje emisija zagađujućih materija iz velikih postrojenja za sagorevanje.

Najveći zagađivač je, prema izveštaju, termoelektrana Kostolac B u istočnoj Srbiji, a na drugom mestu je Nikola Tesla B1 i B2, nadomak Beograda.