Velika Britanija: Prikupljeni dokazi protiv još jedne osobe u 'slučaju Skripal'
Britanska policija potvrdila je da su odobrene optužbe protiv treće osobe u vezi sa istragom o napadu agensom Novičok na Sergeja Skripala, bivšeg dvostrukog agenta Rusije koji je otrovan 2018. godine.
Skotland Jard je 21. septembra saopštio da je prikupljeno dovoljno dokaza protiv čoveka poznatog kao Sergej Fedotov koji ga terete za zaveru za izvršenje ubistva, pokušaj ubistva, posedovanje i upotrebu hemijskog oružja i nanošenje teških telesnih povreda.
"Policija istražuje otkrivene dokaze koji pokazuju da je ‘Sergej Fedotov’ pseudonim za ‘Denisa Sergeyeva’ i da je pripadnik ruske vojne obaveštajne službe, GRU", navodi se u saopštenju policije.
Skripal i njegova ćerka Yulia otrovani su u martu 2018. vojnim nervnim agensom tipa koji je razvila Rusija, koji je deo grupe nervnih agenasa poznatih kao Novičok.
Njih dvoje, koji su pronađeni bez svesti u britanskom gradu Salisburiju, preživeli su gotovo smrtonosni napad.
Dokumenti FBI-ja produbljuju misteriju navoda o trovanju u Rusiji
Egzotični toksini za neprijatelje Kremlja
„Nećemo se obratiti Rusiji za izručenje ovih ljudi jer ruski ustav ne dozvoljava izručenje njenih državljana. Rusija je to jasno stavila do znanja nakon zahteva za izručenje u drugim slučajevima. Ako se ova pozicija promeni, tada će biti podnet zahtev za izručenje ", navodi se u saopštenju britanske policije.
"Međutim, podneli smo Evropski nalog za hapšenje (European Arrest Warrant – EAW), što znači da će, ako bilo ko od ovih ljudi otputuje u zemlju u kojoj važi EAW, biti uhapšen i suočen sa izručenjem po ovim optužbama za koje ne postoji zastara", dodaje se.
Britanija je već optužila dva druga oficira GRU - koji su putovali u Veliku Britaniju pod imenom Ruslan Boshirov and Aleksandr Petrov - za izvođenje napada. Istraživački sajt Bellingcat kasnije je identifikovao Boshirova kao Anatoly Chepiga, a Petrova kao Aleksandera Mishkina, obojicu kao oficire GRU-a.
Služba GRU postoji već decenijama, prvo deluje paralelno sa KGB-om, a zatim, nakon raspada Sovjetskog Saveza, sa agencijama naslednicama KGB-a: Federalnom službom bezbednosti i Spoljnom obaveštajnom službom.
Osim što pruža tradicionalnije taktičke obaveštajne podatke, agencija nadgleda i nekoliko jedinica specijalnih snaga poznatih kao Spetsnaz, od kojih su neke optužene za operacije diverzantskog tipa.
Bavi se elektronskim nadzorom i regrutovanjem stranih špijuna i, što je još važnije, sajberšpijunažom i uvredljivim kibernetičkim operacijama - hakovanjem kompjutera protivnika, pa čak i ubacivanjem destruktivnog koda u računarske sisteme.