Prvi popis u Severnoj Makedoniji nakon 19 godina

Državni zavod za statistiku i makedonska Vlada tvrde da je sve spremno za početak popisa dok takozvani nacionalni blok Ne otvaram vrata traži odlaganje popisa ili će pozvati na bojkot.

Ova statistička operacija treba da se izvrši od 5. do 30. septembra.

U Severnoj Makedoniji već 19 godina nije bilo popisa.

"Tehnički poslovi za vršenje popisa su završeni, a kao popisivači su angažovani i zaposleni u državnoj administraciji", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) direktor Zavoda Apostol Simovski, koji očekuje da će građani sarađivati sa popisivačima.

"Ovo radimo za građane, a ne za nas. Ne samo što se nadamo, nego smo i sigurni da će nas građani podržati. Na kraju krajeva, ankete koje pratimo ukazuju da je najveći deo građana apsolutno za održavanje popisa", ističe Simovski.

Vlada je prethodno informisala da je sve spremno za održavanje popisnih aktivnosti na terenu.

"U svim komisijama u 50 popisnih reona uspešno su sprovedene obuke rejonskih instruktora i popisivača. Ovih dana se odvijala i dodatna obuka, ali i obilazak popisnih krugova. Svaki popisivač je uradio plan kretanja kroz popisni krug, sa ciljem da nijedan objekat, nijedno domaćinstvo ne ostane neobuhvaćeni", izjavio je portparol Vlade Duško Arsovski.

Iz Vlade su sigurni da će stanovništvo sa poverenjem primati popisivače i dati im potrebne podatke, da bi se, kao što navode, skupili podaci koji će omogućiti bolju budućnost za sve. Odlukom vlade, deo administracije se stavlja na raspolaganju Državnom zavodu za statistiku kao popisivači.

Sa druge strane, takozvani nacionalni blok Ne otvaram vrata je zatražio od vlasti da odlože popis ili će, u suprotnom, pozvati na bojkot. To traži zato što smatra da je u vreme pandemije COVID-a 19 popis opasan po građane i dodaju da će se postojećim zakonom izvršiti falsifikovani popis.

Inicijative koje su protiv popisa samo mogu naneti štete, kaže direktor Simovski.

"Naša namera je da sprovedemo popis i da sve građane ubedimo da je to u njihovom interesu. Ovo što radimo nije za bilo kog drugog, osim za građane. Sve ove inicijative nemaju nameru da zaštite građane, već da naprave problem zbog nekih svojih političkih ciljeva. To što rade je zbog nečijeg privatnog interesa, a ne u interesu građana. Građani ako poslušaju njih samo će izgubiti, ništa neće dobiti. To su samo elementi koji ne žele dobro državi", ističe Simovski.

Najveći deo popisivača vakcinisan

Severna Makedonija je na udaru četvrtog talasa COVID-a 19. Više od 15.000 ljudi je u ovom trenutku zaraženo korona virusom. Ministar zdravstva Venko Filipče kaže da popis neće biti problematičan ako se poštuju protokoli.

Najveća opoziciona partija VMRO DPMNE nedavno je zatražila da popis bude elektronski, da se, kako kažu, ne bi ugrozilo zdravlje građana.

Direktor Državnog zavoda za statistiku Apostol Simovski kaže da je najveći deo popisivača vakcinisan i da se maksimalno prate protokoli. Ukoliko neki građanin neće hteti da ga popisuje nevakcinisan popisivač, biće mu obezbeđen vakcinisan popisivač.

Prema protokolima o sprovođenju popisa, popisivanje osoba koje su u izolaciji zbog COVID-a 19 biće popisani kada im završi izolacija, a za njih podatke može dati i neki njihov blizak koji nije u izolaciji, a zna sve podatke o toj osobi.

Nema investicija bez popisa

Premijer Zoran Zaev je nekoliko puta ponavljao da popis znači život za jednakost razvoja zemlje, a ekonomski analitičar Arben Halili ističe da je sprovođenje ove operacije ključno, naročito za ekonomiju.

"Za bilo kakvo planiranje i realizaciju investicija moraju se imati realni podaci, a realne podatke možete imati samo ukoliko imate sprovedeno popis", dodaje Halili.

On ističe da, nažalost, popis u zemlji i dalje ima političku pozadinu i predstavlja izvor nesporazuma među političkim partijama. To se, prema njegovim rečima, može prevazići ako se iz Ustava ukloni uredba o pravima i statusu nevećinskih zajednica koje čine najmanje 20 odsto od cele populacije.

Popis je najpre trebao biti održan od 1. do 21. aprila ove godine, ali je odložen za septembar na zahtev opozicije, zbog tadašnje situacije sa korona virusom. Terensko popisivanje je bilo odloženo, ali ne i popisivanje dijaspore preko onlajn aplikacije Zavoda za statistiku. Do 2. septembra je samopopisano oko 190.000 građana koji žive u drugim zemljama.

Popis je poslednji put u Severnoj Makedoniji održan u 2002. godini. U 2011. godini pokušaj za sprovođenje popisa nije bio uspešan, pa je nakon nekoliko dana prekinut.

Specijalno javno tužilaštvo je otvorilo predmet o propalom popisu organizovanom od tadašnje vlade VMRO DPMNE-a na čelu sa Nikolom Gruevskim. Prema navodima Tužilaštva, stopiranjem te operacije Gruevski i njegov ondašnji koalicioni partner u Vladi Ali Ahmeti, lider Demokratske unije za integraciju, naneli su štetu budžetu u visini od 2,8 miliona evra.

Predmet je kasnije preuzelo Osnovno javno tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju, ali je istraga propala jer nisu bili sakupljeni dokazi po kojim bi se Gruevski i Ahmeti mogli krivično goniti.

Prema Zakonu o popisu, ova statistička operacija koštaće 8,5 miliona evra.