Bajden se obraća naciji, sedmoro ubijenih na aerodromu u Kabulu, obustavljeni letovi

Predsednik SAD Džo Bajde (Joe Biden) vratiće se u ponedeljak u Belu kuću kako bi se obratio naciji o evakuaciji SAD iz Avganistana, pošto je planirano povlačenje američkih snaga postalo haotično sa ubistvom sedam lica na aerodromu u Kabulu, dok hiljade pokušavaju da napuste zemlju dan nakon što su talibani preuzeli vlast, prenosi AP.

Bela kuća je saopštila da će Biden otputovati u Vašington iz predsedničkog odmarališta u Kemp Dejvidu kako bi u ponedeljak popodne govorio iz Istočne sobe. To će biti njegovo prvo javno obraćanje o situaciji u Avganistanu za skoro nedelju dana, nakon što su on i drugi visoki američki zvaničnici bili zaprepašćeni brzinom kojom talibanske snage potiskuju avganistansku vojsku.

Svi vojni i civilni letovi prekinuti su na aerodromu u Kabulu zbog upada mase avganistanskih civila na pistu u očajničkom nastojanju da napuste zemlju posle povratka talibana, rekao je portparol Pentagona. 

"Američke vojne snage su na licu mesta i rade sa drugim vojnicima, turskim i međunarodnim da rasteraju ljude. Ne znamo koliko će to trajati", naveo je Džon Kirbi. 

Kirbi je rekao da američka vojska šalje dodatnih 1.000 vojnika da pomognu u obezbeđenju kabulskog aerodroma, gde su američke snage ubile dva muškaraca za vreme haotične evakuacije, prenela je agencija AP.

Ogroman broj ljudi došao je do aerodroma od kada su talibani juče preuzeli glavni grad.

Situacija na kabulskom aerodromu je "nestabilna" i američki zvaničnici razmatraju da evakuišu sve Amerikance i ostave Avganistance, prenosi Si-Bi-Es (CBS) Njus, partner Bi-Bi-Sija (BBC) u Americi.

Visoki američki vojni zvaničnici su izjavili da je u haosu na aerodromu u Kabulu u ponedeljak ujutro poginulo sedam ljudi, uključujući i neke koji su pali sa odlazećeg američkog vojnog transportnog aviona.

Avganistanci su pojurili na pistu prestoničkog aerodroma dok su hiljade pokušavale da pobegnu nakon što su talibani zapanjujućom brzinom preuzeli vlast. Neki su se držali uz bok američkog vojnog aviona pre poletanja, što je prikazano na video snimku na kome se vidi očaj običnih ljudi dok se američki angažman u 20. godišnjem ratu privodi haotičnom kraju, navodi AP.

Drugi video snimak prikazuje Avganistance kako padaju dok avion poleće.

Do haotičnih scena je došlo na aerodromu u Kabulu u ponedeljak jer su Avganistanci očajnički pokušavali da nađu mesto na vojnih letovima, dok su američke snage pucale u vazduh u znak upozorenja i upotrebile helikoptere da raščiste put transportnim avionima.

Situacija na kabulskom aerodromu je "nestabilna" i američki zvaničnici razmatraju da evakuišu sve Amerikance i ostave Avganistance, prenosi Si-Bi-Es (CBS) Njus, partner Bi-Bi-Sija (BBC) u Americi.

Brzina kolapsa avganistanske vlade i nastali haos predstavljali su najozbiljniji test za Bajdena kao vrhovnog komandanta, a on je izložen sve većim kritikama republikanaca.

Bajden je vodio kampanju kao iskusan političar za međunarodne odnose i mesecima je umanjivao šanse za uspon Talibana, tvrdeći da su Amerikanci svih političkih uverenja umorni od 20-godišnjeg rata, sukoba koji je pokazao ograničenja novca i vojne moći demokratija zapadnog stila u društvu koje nije voljno da ga prihvati.

Međutim, do nedelje su vodeći ličnosti u administraciji priznali da su bili zatečeni velikom brzinom sloma avganistanskih snaga bezbednosti.

Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven (Jake Sullivan) rekao je u ponedeljak da je Avganistan pao brže nego što je administracija očekivala, za šta je okrivio same Avganistance.

„Sigurno je da su gradovi padali mnogo brže nego što je iko očekivao“, rekao je Saliven za NBC.

Ali, rekao je da SAD na kraju ne mogu dati avganistanskim snagama bezbednosti "volju" da se bore za odbranu svoje demokratije od talibana.

„Na kraju, uprkos činjenici da smo invenstirali 20. godina i desetine milijardi dolara da obezbedimo najbolju opremu, najbolju obuku i najbolje kapacitete avganistanskim snagama bezbednosti, nismo im mogli dati volju i oni su na kraju su odlučili da se neće boriti za Kabul i državu “, rekao je Saliven.

Previranja u Avganistanu menjaju fokus na nepoželjan način za predsednika Bajdena koji se u velikoj meri usredsredio na domaća pitanja, uključujući okončanje pandemije, dobijanje odobrenja Kongresa za hiljade milijardi dolara za investicije u infrastrukturu i zaštitu prava birača.

Bajden je tokom vikenda ostao u Kemp Dejvidu, primajući redovne brifinge o Avganistanu i održavajući sigurne video konferencijske pozive sa članovima svog tima za nacionalnu bezbednost, prema visokim zvaničnicima Bele kuće.

Njegova administracija objavila je fotografiju predsednika u nedelji kako sedi sam u konferencijskoj sali i video linkom razgovara sa vojnim, diplomatskim i obaveštajnim stručnjacima.

Bajden je od petka na predsedničkom odmaralištu u Kemp Dejvidu gde je trebalo da ostane do srede.

On je četvrti američki predsednik koji se suočio sa izazovima u Avganistanu i insistirao je da svom nasledniku neće proslediti najduži američki rat.

Ali, Bajden će verovatno morati da objasni kako se bezbednosni sistem u Avganistanu tako brzo raspao, posebno pošto su on i drugi u administraciji insistirali da se to neće dogoditi, navodi AP.

"Još nije jasan ishod, ali mala je verovatnoća da će talibani sve pregaziti i zavladati celom zemljom," rekao je Bajden 8. jula.

On je prošle nedelje javno izrazio nadu da bi avganistanske snage mogle da ojačaju volju za odbranu svoje zemlje. Ali privatno, zvaničnici administracije upozorili su da se avganistanska vojska urušava, zbog čega je Bajden u četvrtak naredio hiljadama američkih vojnika da odu u Kabul kako bi ubrzali planove evakuacije.

Jedan zvaničnik rekao je da je Bajden bio optimističniji da će avganistanski borci uspeti da delimično zadrže talibane kako bi sprečili dalju eroziju morala među svojim snagama. Na kraju nije bilo ništa.

Predsednici Barak Obama i Donald Tramp takođe su želeli da napuste Avganistan, ali su na kraju odustali zbog otpora vojnog vrha i drugih političkih problema. Bajden je, s druge strane, bio ustrajan u svom odbijanju da promeni rok o povlačenju do 31. avgusta, delom i zbog uverenja da je američka javnost na njegovoj strani.

Anketa ABC Nevs/Ipsos krajem jula pokazala je, na primer, da je 55 odsto Amerikanaca odobravalo Bajdenovu odluku o povlačenju trupa.

Većina republikanaca nije pritiskala Bajdena da dugoročno zadrži trupe u Avganistanu, jer su podržavali i Trampova nastojanja da okonča misiju. Ipak, pojedini republikanci su kritikovali Bajdenovu strategiju povlačenja ističući da su snimci američkih helikoptera koji kruže oko američke ambasade u Kabulu od nedelje evocirali uspomene na ponižavajući odlazak američkog osoblja iz Vijetnama.

"Odluka predsednika Bajdena nas gurnula u još gori nastavak poniženja pada Sajgona 1975. Predsednik Bajden je otkrio da je vojni poraz najbrži način da se okonča rat", rekao je lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel.

Bajden je više od jedne decenije tvrdio da je Avganistan bio neka vrsta čistilišta za Sjedinjene Države. Rekako je da je to korumpirana zemlja, zavisna od američke darežljivosti i da je nepouzdan partner koju treba naterati da se sama snađe. Njegov cilj je bio da zaštiti Amerikance od terorističkih napada, a ne da izgradi državu.

Kao potpredsednik, privatno je bio protiv Obamine odluke o slanju dodatnih 30.000 vojnika u Avganistan u pokušaju da stabilizuje zemlju kako bi Sjedinjene Države i njihovi saveznici kasnije mogli povući svoje snage.

Kao predsednik, izjavio je u julu da je doneo odluku o povlačenju sa jasnim planom i da ne očekuje da će Avganistan pasti odjednom.

„Neće biti nikakvih okolnosti u kojima vidite ljude kako se iz Avganistana podižu sa krova ambasade u Sjedinjenim Državama“, rekao je u julu.

"Verovatnoća da će postojati jedna jedinstvena vlada u Avganistanu koja kontroliše celu zemlju je malo verovatna," dodao je.